Марко, глава 4

 

1. И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.

Мат. 13:1, Мар. 4:36, Лука 8:4

2. И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

Мар. 12:38

3. Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.

4. И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

5. А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

Мат. 13:20, Мар. 4:16

6. А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.

7. И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

Лука 8:7

8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.

Јован 15:5, Кол. 1:6

9. И рече: Ко има уши да чује нека чује.

10. А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.

Приче 2:1, Приче 4:7, Приче 13:20, Мат. 13:10, Лука 8:9

11. И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;

1 Кор. 1:18, 1 Кор. 2:10, 1 Кор. 2:11, 1 Кор. 5:12, Кол. 4:5, 1 Сол. 4:12, 1 Тим. 3:7

12. Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.

Иса. 6:9, Иса. 44:18, Јер. 5:21, Мат. 13:14, Лука 8:10, Јован 12:40, Дела 28:26, Рим. 11:8

13. И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?

14. Сејач реч сеје.

Мат. 13:19, Лука 1:2, Ефес. 3:8, 1 Пет. 1:23

15. А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.

Мар. 4:4, 2 Кор. 2:11, 2 Кор. 4:4, 1 Пет. 5:8

16. Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;

Језек. 33:32

17. Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

Јов 27:10

18. А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,

Мар. 4:7

19. Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.

Псал. 52:7, Приче 23:5, Проп. 5:13, Лука 18:24, Дела 5:1, 1 Тим. 6:9, Титу 1:11

20. А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.

Рим. 7:4, 2 Кор. 5:17, 2 Пет. 1:4

21. И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?

Мат. 5:15, Лука 8:16, Лука 11:33

22. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.

Мат. 10:26, Лука 12:2, Дела 14:20, 1 Јов. 1:2

23. Ако има ко уши да чује нека чује.

Мат. 11:15

24. И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.

Мат. 7:2, Лука 6:38, 2 Кор. 9:6, 1 Јов. 4:1

25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

Мат. 13:12, Мат. 25:29, Лука 8:18, Лука 19:26

26. И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;

Мат. 3:2, Мат. 13:24

27. И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.

28. Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

29. А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

Откр. 14:15, Откр. 14:18

30. И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?

Плач 2:13, Мат. 11:16, Лука 13:18, Дела 2:41, Дела 19:20

31. Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;

Мат. 13:31

32. А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

Мал. 1:11, Откр. 11:15

33. И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.

Мат. 13:24, Јован 16:12

34. А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.

35. И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.

Иса. 42:4, Мат. 8:18, Лука 8:22

36. И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.

37. И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.

38. А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?

39. И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.

Јов 28:11, Јов 38:11, Псал. 29:10, Псал. 93:4, Псал. 107:23, Псал. 135:5, Наум 1:4, Мат. 8:24, Мар. 9:25, Лука 4:39

40. И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.

41. И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?

Псал. 33:8, Псал. 46:1, Иса. 43:2, Мат. 8:26, Лука 8:25, Јован 6:19

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga