Лука, глава 19

 

1. И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

Ис.Н. 6:26, 1 Цар. 16:34

2. И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

3. И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

4. И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

5. И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

6. И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

7. И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

Мат. 9:11, Лука 5:30

8. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

2 Мој. 20:2, 3 Мој. 6:1, 1 Сам. 12:3, 2 Сам. 12:6, Јов 34:32, Приче 6:31, Лука 3:14, 2 Кор. 7:11

9. А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

Лука 13:16, Рим. 4:11, Гал. 3:7

10. Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

Мат. 9:13, Мар. 2:17, Лука 5:32, Рим. 5:8

11. А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

Лука 17:20, Дела 1:6, 2 Сол. 2:1

12. Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

Мат. 25:14

13. Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

14. И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

Псал. 2:3, Јован 1:11

15. И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

16. Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

17. И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

Мат. 20:16, Лука 16:10, Откр. 2:26

18. И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

19. А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

20. И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

21. Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

2 Мој. 20:19, 2 Тим. 1:7, Јаков 2:19, Откр. 21:8

22. А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

2 Сам. 1:16, 1 Цар. 20:40, Јов 15:6, Приче 18:7, Мат. 25:26, Титу 3:11

23. Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

24. И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

25. И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

26. А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

Мат. 13:12, Лука 8:18

27. А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

28. И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

Мар. 10:32, Лука 9:51

29. И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

Зах. 14:4, Мат. 21:1, Мар. 11:1, Лука 19:37, Јован 8:1, Дела 1:12

30. Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

31. И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

Псал. 50:10, Дела 10:36

32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

33. А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

34. А они рекоше: Оно Господу треба.

35. И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

2 Цар. 9:13, Мар. 11:7, Јован 12:14

36. А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

Мат. 21:8

37. А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

38. Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

Псал. 118:26, Мат. 11:9, Мат. 21:9, Лука 2:14, Лука 13:35, Ефес. 2:14, 1 Тим. 1:17

39. И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

40. И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

4 Мој. 22:28, Авак. 2:11

41. И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

Иса. 53:3, Ос. 11:8, Јона 4:5, Јован 11:35, Рим. 12:15

42. Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

43. Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

Иса. 29:3, Јер. 6:3, Јер. 6:6, Лука 21:20

44. И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

1 Цар. 9:7, Дан. 9:24, Мат. 24:2, Мар. 13:2, Лука 1:68, Лука 21:6, 1 Пет. 2:12

45. И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

Мат. 21:9, Мат. 21:12, Јован 2:14

46. Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

Псал. 93:5, Иса. 56:7, Јер. 7:11

47. И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

Јов 5:12, Јер. 26:2, Мар. 11:17

48. И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga