Дела апостолска, глава 13

 

1. А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.

Дела 9:27, Дела 14:26, Рим. 16:21

2. А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.

4 Мој. 8:14, Мат. 9:38, Рим. 10:15, Гал. 1:15, Гал. 2:8, Ефес. 3:7, 1 Тим. 2:7, Јевр. 5:4

3. Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.

Дела 1:24

4. Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.

Дела 4:36, Дела 15:36

5. И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.

Дела 12:25, Дела 14:1, Дела 17:2, Дела 19:22

6. А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,

7. Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.

Дела 19:35

8. А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.

2 Мој. 7:11, 2 Тим. 3:8

9. А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ

10. Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?

Јер. 23:36, Мат. 13:38, Јован 8:44, 1 Јов. 3:8

11. И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.

2 Мој. 9:3, 2 Цар. 6:18, Псал. 32:4

12. Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.

13. А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.

Дела 14:24, Дела 15:38

14. А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.

Дела 14:24

15. А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.

Лука 4:16, Јевр. 13:22

16. А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.

Дела 12:17

17. Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.

2 Мој. 14:8

18. И до четрдесет година прехрани их у пустињи.

19. И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.

20. И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.

21. И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.

1 Сам. 9:15

22. И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.

1 Сам. 13:14, Ос. 13:11

23. Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;

2 Сам. 7:12, Псал. 132:11, Иса. 11:1, Лука 1:32, Рим. 1:3, Рим. 11:26

24. Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.

25. И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.

26. Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.

27. Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.

Дела 13:15, 1 Кор. 2:8

28. И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.

29. И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.

30. А Бог васкрсе Га из мртвих.

Мат. 28:6, Дела 2:24, Дела 2:32, Јевр. 13:20

31. И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.

1 Кор. 15:5

32. И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;

1 Мој. 3:15, 1 Мој. 12:3, Рим. 4:13, Гал. 3:16

33. Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.

Псал. 2:7, Јевр. 5:5

34. А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.

35. Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.

Псал. 16:10

36. Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.

Дела 2:29

37. А ког Бог подиже не виде труљење.

38. Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.

Дан. 9:24, Зах. 13:1, Лука 24:47, Јован 1:29, Кол. 1:14

39. И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.

Иса. 53:11, 1 Кор. 6:11, Гал. 2:16, Ефес. 5:26, Јевр. 10:22

40. Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:

Авак. 1:5

41. Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.

Авак. 1:5

42. А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.

43. А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.

Лука 1:32, Дела 11:23, Титу 2:11, 1 Пет. 5:12

44. А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.

Дела 10:24

45. А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.

Јер. 38:1, Дела 14:2, Дела 18:6, 1 Пет. 4:4, Јуда 1:10

46. А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.

2 Мој. 32:10, 5 Мој. 32:21, Иса. 52:15, Мат. 10:6, Мат. 21:43, Мар. 7:27, Дела 3:26, Рим. 1:16, Рим. 10:19

47. Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.

Иса. 42:6, Лука 2:32

48. А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.

Дела 2:47, Рим. 8:30, 2 Тим. 2:19

49. И реч се Божја разношаше по свој околини.

50. Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.

Мат. 5:12, Дела 7:52, 2 Тим. 3:11

51. А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.

Лука 9:5

52. А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.

Мат. 5:12, Дела 2:46, 1 Пет. 1:8

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga