Псалам 2

 

1. Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 Дн. 32:15, Псал. 46:6, Мат. 2:4, Дела 4:25

2. Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

Псал. 45:7, Псал. 84:9, Псал. 119:23, Јер. 26:9, Дан. 6:6, Мат. 21:38, Мар. 12:7, Јован 1:41

3. "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

Лука 19:14

4. Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

Псал. 10:5, Псал. 11:4

5. Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6. "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

1 Мој. 49:10, Језек. 21:32

7. Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

Мат. 8:29, Јевр. 1:5, Јевр. 5:5

8. Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

Дан. 7:13, Јован 17:4

9. Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

Иса. 30:14, Јер. 19:11, Јер. 48:38, Мат. 21:44, Откр. 2:27

10. Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Дан. 9:12

11. Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Ос. 11:10

12. Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!

Јер. 17:7, Соф. 2:2, Јован 5:22

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga