Јеремија, глава 18

 

1. Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

2. Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје.

Јер. 19:1

3. Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.

4. И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини.

Рим. 11:15

5. Тада дође ми реч Господња говорећи:

6. Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.

Иса. 45:9, Иса. 64:8

7. Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем;

Јер. 1:10, Јер. 31:28

8. Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним.

Суд. 10:15, 2 Дн. 12:6, Иса. 1:16, Језек. 18:21, Јона 3:10, Лука 13:3

9. А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;

10. Ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.

11. Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја.

2 Цар. 17:13, Иса. 1:16

12. А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.

Иса. 57:10

13. Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева.

Јер. 2:10, 1 Кор. 5:1

14. Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку?

15. А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног,

5 Мој. 32:21, Иса. 53:6, Јер. 2:13, Јер. 6:16, Јер. 10:15

16. Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.

5 Мој. 29:24, 1 Цар. 9:8, Јер. 42:18, Јер. 44:12, Јер. 49:13, Јер. 49:17, Плач 1:12, Плач 2:15, Мих. 6:16

17. Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.

Псал. 48:7, Јер. 13:24, Језек. 27:26

18. А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.

3 Мој. 10:11, 5 Мој. 33:9, Јер. 11:19, Мал. 2:7, Дела 7:51, 2 Тим. 4:3

19. Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.

20. Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих.

Псал. 35:7, Псал. 109:4

21. Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.

Јер. 9:21

22. Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим.

Јер. 20:16

23. А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима.

Нем. 4:5, Псал. 109:14, Јер. 26:8, Јер. 26:11

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga