Јеремија, глава 11

 

1. Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

2. Слушајте речи овог завета, и казујте људима Јудиним и становницима јерусалимским.

3. И реци им: Овако вели Господ Бог Израиљев: Проклет да је ко не послуша речи овог завета,

5 Мој. 27:26, 5 Мој. 28:15, Гал. 3:10

4. Који заповедих оцима вашим кад их изведох из земље мисирске, из пећи гвоздене, говорећи: Слушајте глас мој и творите ово све како вам заповедам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог,

3 Мој. 26:3

5. Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: Амин, Господе.

5 Мој. 7:12, Псал. 105:9

6. По том рече ми Господ: Казуј све ове речи по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским говорећи: Слушајте речи овог завета, и извршујте их.

Јован 13:17, Рим. 2:13

7. Јер тврдо засведочавах оцима вашим од кад их изведох из земље мисирске до данас, зарана једнако говорећи: Слушајте глас мој.

8. Али не послушаше и не пригнуше уха свог, него ходише сваки за мислима злог срца свог; за то пустих на њих све речи овог завета, који заповедих да врше, а они не вршише.

9. Тада ми рече Господ: Буна је међу људима Јудиним и становницима јерусалимским.

Језек. 22:25, Ос. 6:9

10. Вратили су се на безакоња старих својих, који не хтеше слушати моје речи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завет мој, који учиних с оцима њиховим.

Суд. 2:11, Језек. 20:18, Зах. 7:13

11. Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на њих зло, из ког неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити.

Јов 35:13, Псал. 18:41, Приче 1:28, Иса. 1:15, Јер. 14:12, Мих. 3:4, Зах. 7:13

12. Тада ће градови Јудини и становници јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој.

5 Мој. 32:37, 2 Дн. 28:22, Иса. 45:20

13. Јер имаш богова, Јуда, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотних, олтара да кадите Валу.

Јер. 7:9, Јер. 7:17

14. Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапе к мени у невољи својој.

2 Мој. 32:10, Јер. 7:16

15. Шта ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш?

Језек. 16:25, Агеј 2:12, Титу 1:15

16. Господ те назва маслином зеленом, лепом ради доброг рода; али с хуком великог ветра распали огањ око ње, и гране јој се поломише.

Псал. 52:8

17. Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљевог и дома Јудиног, коју чинише међу собом да би ме разгневили кадећи Валу.

Псал. 44:2, Иса. 5:2, Јер. 12:2

18. Господ ми објави, те знам; Ти ми показа дела њихова.

19. А ја бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знах да се договарају на ме: Оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да му се име не спомиње више.

Псал. 83:4, Јер. 26:8

20. Али, Господе над војскама, Судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету Твоју на њима, јер Теби казах парбу своју.

1 Сам. 16:7, 1 Дн. 28:9, Псал. 7:8, Псал. 7:9, Дела 17:31

21. Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: Не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку;

Јер. 1:1, Јер. 34:20, Амос 2:12

22. Зато овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади.

23. И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.

Јер. 48:44, Лука 19:44

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga