Јеремија, глава 9

 

1. О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! Да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа свог.

2. О, да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички;

3. И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ.

Суд. 2:10, 1 Сам. 2:12, Приче 1:29, Јер. 4:22, Језек. 8:13, Рим. 1:28, 1 Кор. 15:34

4. Чувајте се сваки пријатеља свог и ни једном брату не верујте; јер сваки брат ради да поткине другог, и сваки пријатељ иде те опада.

Мих. 7:5

5. И сваки вара пријатеља свог и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло.

Јер. 51:58

6. Стан ти је усред преваре; ради преваре неће да знају за ме, говори Господ.

Приче 1:24

7. Зато овако говори Господ над војскама: Гле, претопићу их, и окушаћу их; јер шта бих чинио ради кћери народа свог?

Иса. 1:25, Ос. 11:8

8. Језик им је стрела смртна, говори превару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намештају заседу.

9. Зато ли их нећу походити? Говори Господ; душа моја неће ли се осветити таквом народу?

10. За овим горама ударићу у плач и у ридање, и за торовима у пустињи у нарицање; јер изгореше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побегоше и отидоше.

Јер. 4:25, Јер. 50:3, Амос 5:16

11. И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живети.

Јер. 1:15

12. Ко је мудар да би разумео? И коме говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгоре као пустиња да нико не пролази?

Псал. 107:43, Иса. 42:23, Ос. 14:9

13. Јер Господ рече: Што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше глас мој и не ходише за њим,

14. Него ходише за мислима срца свог и за Валима, чему их научише оци њихови,

Гал. 1:14

15. За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи.

Псал. 80:5, Плач 3:15

16. И расејаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истребим.

3 Мој. 26:33, 5 Мој. 28:64, Језек. 5:2

17. Овако вели Господ над војскама: Гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по веште нека дођу,

Проп. 12:5, Амос 5:16, Мат. 9:23

18. И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од веђа наших да тече вода.

Јер. 14:17, Плач 1:16

19. Јер се гласно ридање чу од Сиона: Како пропадосмо! Посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше.

3 Мој. 18:28

20. Зато, жене, чујте реч Господњу и нека прими ухо ваше реч уста Његових, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати.

21. Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истреби децу с улица и младиће с путева.

Јер. 18:21, Јоило 2:9

22. Реци: Овако говори Господ: и мртва ће телеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи.

23. Овако вели Господ: Мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим.

Псал. 33:16, Проп. 9:11, Иса. 5:21, Јер. 49:4, Рим. 1:22

24. Него ко се хвали, нека се хвали тим што разуме и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ.

Псал. 20:7, Мих. 6:8, 1 Кор. 1:31

25. Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане,

Амос 3:2

26. Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стрижу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезаног срца.

3 Мој. 26:41, Дела 7:51, Рим. 2:28

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga