Nakon unosa u računar, tekst Svetog Pisma obrađen je u dva pravca, tako da su dobijene dve varijante teksta. Te varijante su nazvane ekavska i ijekavska.

Ijekavska varijanta odgovara tekstu koji se nalazi u štampanim izdanjima prevoda Đure Daničića i Vuka Stefanovića Karadžića. S druge strane, ekavska varijanta je pokušaj da se tekst tog, kod nas najraširenijeg prevoda Svetog Pisma, prilagodi savremenom srpskom jeziku i tako približi današnjem čoveku.

Zanimljivo je pomenuti da se standardna štampana izdanja prevoda Daničić-Karadžić međusobno razlikuju po tekstu. Naime, tekst velikog formata je arhaičniji, odgovara jeziku kojim su prevodioci govorili. Srednji i mali format su malo bliži savremenom jeziku. Međutim, u srednjem i malom formatu postoji znatno više štamparskih grešaka nego u velikom. Neke od njih su takve da mogu dovesti do pogrešnog razumevanja stihova u kojima su se javile.

Korektura ijekavske varijante teksta izvršena je polazeći od teksta kakav se nalazi u srednjem formatu. Pri korekturi su poštovani sledeći PRINCIPI:

• SVA SPORNA MESTA (tj. mesta gde se sumnjalo da postoji štamparska greška) PROTUMAČENA SU UZ POREĐENJE SA VELIKIM FORMATOM PREVODA DANIČIĆ-KARADŽIĆ I DRUGIM PREVODIMA SVETOG PISMA, NA NAŠ I NEKE STRANE JEZIKE, UZ OBAVEZNU PRIMENU »VEĆINSKE LOGIKE« PRI ZAKLJUČIVANJU.
  
  Tvrdimo da pri tome nije bilo ni pomisli da se tekst Svetog Pisma iskrivljuje.

 
• SVE ISPRAVKE SU SAMO NA NIVOU POJEDINAČNIH REČI. Nisu dodavane nove reči (osim ako je greška takva da nedostaje reč), niti je menjan redosled reči u rečenici.

Moto pri lekturi ekavske varijante teksta bio je da se tekst približi savremenom srpskom jeziku što je moguće više, ali tako da to i dalje ostane prevod Daničić-Karadžić. Pošlo se od ijekavske varijante (dakle, sve korekcije pomenute u opisu ijekavske varijante postoje i u ekavskoj), uz poštovanje gore navedenih principa. Opis lekture:

• Ceo tekst je ekaviziran - ijekavske reči su promenjene u odgovarajuće ekavske oblike.

 
• Reči karakteristične za zapadne krajeve bivše Jugoslavije promenjene su u odgovarajuće istočne oblike. Tipičan primer: tisuća — hiljada.

 
• Arhaične reči, koje se mogu na odgovarajući način zameniti savremenim rečima, pretvorene su u te savremene oblike. To je bilo posebno bitno jer neke od tih arhaičnih reči današnjem čoveku nisu lako razumljive ili imaju drugačiju konotaciju. Primeri:
   
  • golijeni — noge
  • oko — logor (naravno, osim kada se odnosi na čulo vida)
  • premicati se — nedostajati
  • muči — ćuti (uz pažljivu kontrolu da li se u konkretnom stihu reč odnosi na negovorenje ili na torturu)
  • rečeš — kažeš, itd.
  
  Posebno je zanimljiv primer reči »mjed«. Po Svetom Pismu, »mjed« je čvrst, tvrd, otporan metal koji su ljudi koristili još pre Potopa. U današnjim slovenskim jezicima »mjed« kod nekih znači »bakar« a kod nekih »mesing« (legura bakra i cinka). Međutim, bakar se ne uklapa u biblijski opis - nije dovoljno čvrst, dok mesing, koliko se moglo utvrditi, nije u biblijsko vreme bio poznat ljudima. Zato noviji prevodi umesto reči »mjed« navode reč »bronza«. Bronza je legura bakra i kalaja (kositra), i ispunjava sve uslove opisa: čvrsta je, i odavno je u širokoj upotrebi.

 
• Padeži su uglavnom prilagođeni savremenim oblicima. Primeri:
   
  • »Solomuna sina Davidova« — »Solomuna sina Davidovog«
  • »Solomunu sinu Davidovu« — »Solomunu sinu Davidovom«
  • »ne slušaste glasa mojega« — »ne slušaste glas moj«, itd.
  
   
• Sve reči koje se odnose na pravog Boga napisane su sa velikim početnim slovom (osim u slučajevima kada se o Njemu govori bez dužnog poštovanja).

 
• Bilo je i drugih manjih izmena, npr. slova iza znakova pitanja i uzvika pretvorena su u velika, itd.