Марко, глава 8

 

1. У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

Мат. 15:32

2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

Псал. 86:15, Псал. 111:4, Псал. 145:9, Мар. 1:41, Јован 13:15, Јевр. 2:17, Јевр. 4:15, Јевр. 5:2, 1 Пет. 2:21, 1 Јов. 2:6

3. И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

4. И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

4 Мој. 11:21, 2 Цар. 4:42, 2 Цар. 7:2, Мат. 15:33, Мар. 6:52

5. И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

Мат. 15:34, Мар. 6:38, Мар. 8:20

6. И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

5 Мој. 8:10, Мат. 15:36, Мар. 6:41, Лука 22:19, Лука 24:30, 1 Кор. 11:23, 1 Тим. 4:4

7. И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

Мат. 14:19, Мар. 6:41

8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

9. А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

10. И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

Мат. 15:39

11. И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

Мат. 12:38, Мат. 16:11, Јован 6:30

12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

13. И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

14. И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

Мат. 16:5

15. И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

Мат. 16:11, Лука 12:1, 1 Кор. 5:7

16. И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

Мат. 16:7

17. И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

Иса. 63:17, Мат. 15:17, Мат. 16:8, Мар. 6:52

18. Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

19. Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

Мат. 14:20, Мар. 6:43, Лука 9:17, Јован 6:13

20. А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

Мат. 15:37

21. И рече им: Како не разумете?

Мар. 6:52

22. И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

23. И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

Мар. 7:33

24. И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

25. И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

26. И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

Мат. 8:4, Мар. 5:43

27. И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

Мат. 16:13, Лука 9:18

28. А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

Мат. 14:2

29. А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

Мат. 16:16, Јован 1:41, Јован 6:69, Јован 11:27, Дела 8:37, Дела 9:20, 1 Јов. 4:15

30. И запрети им да никоме не казују за Њега.

Мат. 16:20

31. И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

Мат. 17:22, Лука 9:22, Лука 24:44

32. И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

33. А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

Лука 4:8, Рим. 8:7, 1 Кор. 2:14, 1 Пет. 4:2, 1 Јов. 2:15

34. И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

Мат. 10:38, Мат. 16:24, Лука 9:23, Лука 14:27, Гал. 5:24, Гал. 6:14

35. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

Мат. 10:39, Мат. 16:25, Јован 12:25, 1 Кор. 9:23, Откр. 12:11

36. Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

37. Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

38. Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.

Мат. 10:33, Лука 9:26, Лука 12:9, Рим. 1:16, 2 Тим. 1:8, 2 Тим. 2:12, Јевр. 11:16, 1 Јов. 2:23, Откр. 14:10

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga