1. А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповедник стражарски, човек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо.

2. И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца.

3. И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој.

4. И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке.

5. А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу.

6. И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица.

7. И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.

8. А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке.

9. Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?

10. И она говораше такве речи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.

11. А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не беше никога од домашњих у кући,

12. Она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставивши јој у рукама хаљину своју побеже и отиде.

13. А кад она виде где јој остави у рукама хаљину своју и побеже,

14. Викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках гласно;

15. А он кад чу где вичем, остави хаљину своју код мене и побеже и отиде.

16. И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.

17. А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, кога си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;

18. А ја повиках гласно, те он остави хаљину своју код мене и побеже.

19. А кад господар његов чу речи жене своје где му рече: То ми је учинио слуга твој, разгневи се врло.

20. И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници.

21. Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару.

22. И повери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и шта је год требало онде чинити он уређиваше.

23. И тамничар не надгледаше ништа што беше у Јосифовој руци, јер Господ беше с њим; и шта год чињаше, Господ вођаше у напредак.