4. Мојсијева, глава 14

 

1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.

2 Мој. 13:17

2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!

5 Мој. 28:68, Псал. 106:25

3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?

4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.

Нем. 9:17, Псал. 78:12, Иса. 19:11, Иса. 30:4

5. Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.

4 Мој. 20:6

6. А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,

7. И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.

8. Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.

4 Мој. 13:28, 5 Мој. 10:15, 2 Сам. 15:25, 1 Цар. 10:9, Псал. 22:8, Псал. 147:10, Иса. 62:4

9. Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.

1 Мој. 48:21, 2 Мој. 33:16, 4 Мој. 24:8, 5 Мој. 9:7, 5 Мој. 20:1, 5 Мој. 20:3, 2 Дн. 15:2, Иса. 41:10

10. Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.

2 Мој. 16:10, 2 Мој. 17:4, 2 Мој. 24:16, 3 Мој. 9:23

11. И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?

Псал. 78:22, Јован 12:37, Јевр. 3:8

12. Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.

2 Мој. 32:10

13. А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,

Ис.Н. 7:9, Језек. 20:9

14. И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;

2 Мој. 15:14, Нем. 9:12

15. Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:

16. Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.

Ис.Н. 7:9

17. Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:

18. Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.

2 Мој. 34:7, Псал. 103:8, Псал. 145:8, Јона 4:2

19. Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.

Рим. 11:22

20. А Господ рече: Праштам по речи твојој.

Јер. 31:2, Јаков 5:16, 1 Јов. 5:14

21. Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,

Псал. 72:19, Иса. 5:16, Иса. 6:4, Иса. 11:9, Језек. 18:3, Авак. 2:14, Откр. 11:15

22. Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,

1 Мој. 31:7, 5 Мој. 1:31, Псал. 95:11, Јевр. 4:6

23. Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.

5 Мој. 1:35, Псал. 95:11, Псал. 106:26, Језек. 20:15, Јевр. 3:18

24. А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.

Псал. 25:13, Псал. 37:11, Иса. 33:15, Мат. 5:5

25. Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.

Суд. 11:16

26. Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

27. Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.

2 Мој. 16:12, 2 Мој. 16:28, Мат. 17:17, Мар. 9:19, 1 Кор. 10:10

28. Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.

Псал. 106:26, Језек. 20:13, Јевр. 3:17

29. У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,

4 Мој. 26:64, Ис.Н. 5:4, Псал. 78:33, Језек. 20:13, Јевр. 3:17

30. Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.

5 Мој. 1:36, Ис.Н. 14:10

31. А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.

Псал. 106:24, Приче 1:25, Јевр. 12:16

32. А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.

1 Кор. 10:5

33. А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.

4 Мој. 32:13, 5 Мој. 2:14, Псал. 107:4, Псал. 107:40

34. По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.

4 Мој. 13:26, 1 Цар. 8:56, Псал. 77:8, Псал. 95:10, Јевр. 4:1

35. Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.

4 Мој. 23:19, 4 Мој. 27:3

36. А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,

4 Мој. 13:32

37. Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;

Јер. 28:16, 1 Кор. 10:10, Јевр. 3:17, Јуда 1:5

38. А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.

Ис.Н. 14:6

39. И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.

Приче 19:3, Мат. 8:12, Јевр. 12:17

40. А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.

5 Мој. 1:41, Проп. 9:3, Мат. 7:21, Лука 13:25

41. Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.

2 Дн. 24:20, Јов 9:4, Иса. 59:1, Јер. 2:37, 1 Кор. 10:22

42. Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.

5 Мој. 1:42, Псал. 44:1

43. Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.

Суд. 16:20

44. Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.

45. Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga