Псалам 107

 

1. Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.

Мат. 19:17

2. Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

3. Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.

Псал. 106:47, Иса. 49:12, Јер. 29:14, Језек. 39:27

4. Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;

Псал. 107:36

5. Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

6. Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

Псал. 25:17, Псал. 50:16, Иса. 41:17, Јер. 29:12, Ос. 5:15

7. И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

Језд. 8:21, Иса. 63:12

8. Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

9. Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

Псал. 34:10, Иса. 55:1, Мат. 5:6, Лука 1:53

10. Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

Јов 36:8

11. Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.

Псал. 73:24, Плач 3:42, Лука 7:30, Дела 20:27

12. Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.

Иса. 12:2

13. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

14. Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.

Псал. 146:7, Дела 12:7

15. Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

16. Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.

Иса. 45:2

17. Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.

Псал. 14:1, Приче 1:22, Плач 3:39

18. Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.

19. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

20. Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.

4 Мој. 21:8, 2 Цар. 20:4, Мат. 8:8

21. Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

22. И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!

3 Мој. 7:12, Псал. 50:14, Јевр. 13:15

23. Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

24. Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

25. Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,

26. Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

Псал. 22:14, Иса. 13:7, Наум 2:10

27. Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

Јов 12:25

28. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Јона 1:6

29. Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.

Псал. 65:7, Иса. 50:2, Мат. 8:26, Мар. 4:39

30. Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

31. Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!

32. Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!

33. Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

1 Цар. 17:1, Иса. 34:9, Језек. 30:12, Јоило 1:20, Наум 1:4

34. Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.

1 Мој. 13:10

35. Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,

Јов 38:26, Псал. 104:10, Иса. 41:18

36. И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

Дела 17:26

37. Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.

38. Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.

1 Мој. 12:2

39. Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

2 Цар. 10:32, Језек. 5:11

40. Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.

4 Мој. 14:33, Ис.Н. 10:24, Јов 12:21, Јов 12:24, Јов 21:28

41. Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

1 Сам. 2:8, 2 Сам. 7:8, Јов 8:7

42. Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

Јов 5:16, Јов 22:19, Приче 10:11

43. Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.

Јер. 9:12, Дан. 12:10

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga