95 Kanon Biblije (Asko, 7.5.2002 0:52:38)

Interesuje me na koji je nacin pisana Biblija i ko ju je pisao i zasto su bas izabrana 4 nama poznata jevandjelja?

Zasto se pojavljuju razlike u pojedinim djelovima tumacenja Isusovog zivota u 4 jevandjelja sto dovodi do kontradiktornosti?

Odgovor:

Pozdrav Asku.

Najpre želim da istaknem da je ovo veoma dobro pitanje. Za prvi deo pitanja ponudićemo malo duži odgovor kroz sledeći tekst.

Sveto pismo - Božja reč

Na samom početku treba naglasiti da je Sveto pismo: 1. Naročito otkrivenje o Bogu (koje služi kao merilo svih ostalih otkrivenja), i 2. Najpotpunije otkrivenje o Bogu (u Bibliji je najviše otkrivenja o pravome Bogu). Kao takvo, Sveto pismo zaslužuje posebnu čovekovu pažnju. Jedan poznati hrišćanski pisac rekao je da je »prva dužnost svakog razumnog bića da upozna Božju volju kroz Sveto pismo i da živi po njoj«. Neka to bude i naš prvi zadatak.

A. Poreklo Svetog pisma

Od čega se sastoji Sveto pismo?

Sveto pismo obuhvata Stari i Novi zavet. Stari zavet je podeljen na tri glavna dela (ova podela je važila u Hristovo vreme, a kod Jevreja važi i danas): 1. Tora (Zakon ili Petoknjižje), 2. Navi (raniji i kasniji proroci) i 3. Ketubim (ostali spisi). Ove tri grupe spisa Isus navodi u tekstu koji se nalazi u Jevanđelju po Luki 24,44.45. Stari zavet obuhvata istoriju sveta od stvaranja do izgradnje drugog Hrama u Jerusalimu (krajem petog veka pre Hrista). Stari zavet je pisan od petnaestog veka pre Hrista do petog veka pre Hrista i obuhvata kanon od 39 knjiga. Novi zavet je podeljen na: 1. istorijske spise (četiri Jevanđelja i Dela apostolska), 2. poučne spise (sve poslanice) i 3. proročke spise (Jovanovo Otkrivenje). Novi zavet nastao je u toku prvog veka posle Hrista i obuhvata 27 knjiga. Reč Biblija na grčkom jeziku znači »skup malih knjiga« (biblion). Sveto pismo je božanski nadahnuti skup različitih knjiga.

Nastanak Svetog pisma je proces koji je trajao skoro šesnaest vekova. Pa ipak, između Starog i Novog zaveta postoji jedinstvo i sklad u poruci. Obično se kaže da je »Novi zavet sakriven u Starom, a Stari otkriven u Novom«. To znači da Novi zavet nije moguće razumeti bez proučavanja Starog zaveta i obratno. Mnoga lažna učenja u Hrišćanskoj crkvi nastala su vremenom zbog nepoštovanja ovog biblijskog pravila.

Ko je autor Svetog pisma?

U 2. Timotiju 3,16. apostol Pavle kaže da je celo Sveto pismo »od Boga dano«. Izraz preveden kao »dano« znači u stvari »udahnuto«. Bog je svojim Svetim Duhom »nadahnuo« pisce svetih spisa koji su jezikom svog vremena saopštavali božanske poruke. Apostol Petar kaže da »nikad proroštvo ne bi od čovečije volje, nego naučeni (bukvalno nošeni) Svetim Duhom govoriše sveti Božji ljudi« (2. Petrova 1,19-21). Ovaj tekst ukazuje na dvostruku prirodu Svetog pisma. Naime, s jedne strane Bog je bio Izvor otkrivenja i nadahnuća Svetog pisma, a s druge strane poruke su zapisivali sveti Božiji ljudi naučeni od Božijeg Duha. Ljudi koji su pisali Sveto pismo bili su različitog porekla i zanimanja (pastiri, plemići, carevi, ribari, itd). Svi oni pisali su jezikom svog vremena i kulture. Međutim, poruka koju su zapisali je božanska i značajna za sve ljude u sva vremena. Sveto pismo nije obična knjiga, ono je Božja reč ili Božja objava o Njegovoj volji.

Kako je nastao kanon (zbirka svetih spisa) Svetog pisma?

Kako je Biblija dobila svoj današnji oblik, s obzirom da su njeni spisi nastajali tokom više vekova i da su pored biblijskih spisa tokom istorije pisani još mnogi drugi poučni religiozni spisi? Kada je u pitanju Stari zavet, on je bio oblikovan još pre Hristovog vremena, a Bog je preko svojih proroka jasno posvedočio božansko nadahnuće njegovih spisa (Tora ili Zakon, Proroci i Spisi). Isus Hristos je potvrdio nadahnuće i autoritet sva tri dela Starog zaveta (Luka 24,27; Jovan 5,38.39), kao i apostoli (Dela 18,24; 2. Timotiju 3,16). Stari zavet je prvobitno bio Biblija prve Hrišćanske crkve.

Hrišćanska crkva vremenom je Starom zavetu priključila i spise Novog zaveta i tako je izgrađen sadašnji oblik Svetog pisma. Kada su umrli apostoli koji su bili Hristovi svedoci, spisi Novog zaveta postali su neophodna karika između Crkve i Hrista. Propovedanje apostola koji su lično poznavali Hrista i imali božansko posvećenje za rad, imalo je presudni značaj za Crkvu. Posle njihove smrti njihovi spisi ostali su kao njihovo autentično svedočanstvo. Autoritet Novog zaveta potiče od apostola, dok njihov autoritet i nadahnuće potiču od Hrista. Kako su vremenom počeli da se pojavljuju i drugi spisi za koje se tvrdilo da imaju božanski autoritet, nastala je potreba za zvaničnim isticanjem i odvajanjem svetih božanskih spisa Novoga zaveta. To je učinjeno u četvrtom veku posle Hrista. (Više o tome možeš pročitati u odgovoru na pitanje broj 91.)

Međutim, činjenica da je Crkva oformila kanon ne znači da je ona stvorila Bibliju i da ima neograničenu vlast nad njom. Prilikom stvaranja kanona, Crkva nije dala autoritet određenim spisima. Naprotiv, ona je priznala božanski autoritet koji su ti spisi već dobili od Boga. Biblijski spisi nisu dobili autoritet zato što ih je Crkva takvim proglasila, ona ih je samo uključila u kanon i izdvojila od ostalih spisa, jer su vekovima imali taj božanski autoritet i Crkva ih je već smatrala božanski nadahnutim. Poslužimo se jednom ilustracijom da to bolje predstavimo: Otac i sin šetali su ulicom kojom se tiskalo mnoštvo ljudi. Dečak je čvrsto držao ruku svog oca, ali je u jednom trenutku ispustio očevu ruku i oca više nije bilo pored njega. U strahu okretao se, pokušavajući da u mnoštvu ljudi pronađe svog oca. Posle kraćeg vremena u gomili ljudi ugledao je svog oca, veselo ga pozvao i potrčao k njemu. To što je dečak potrčao prema određenom čoveku nije nepoznatog čoveka učinilo dečakovim ocem. Dečak je potrčao prema tom čoveku zato što je to zaista bio njegov otac.

Tradicija i Sveto pismo?

Hrišćanska tradicija ima mesto u Hrišćanskoj crkvi, ali ona uvek mora da bude proverena Svetim pismom, jer je ono merilo svih drugih otkrivenja. Ukoliko u hrišćanskoj tradiciji postoji nešto što se ne sukobljava sa biblijskim učenjem, svaki hrišćanin to treba da prihvati, ali opet ne na istom nivou kao pisanu Božju reč koja svojim autoritetom prevazilazi sve druge Božje objave.

B. Zašto je dato Sveto pismo?

Sveto pismo je dato iz više razloga. Ono je, kao Božja reč, neophodno u izgradnji hrišćanskog karaktera.

»I budući da iz malena umeš sveta pisma koja te mogu umudriti na spasenje u Hrista Isusa. Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen.« (2. Timotiju 3,15-17)

Ovaj tekst sadrži nekoliko značajnih ideja o tome zašto je dato Sveto pismo.

1. Za učenje. Sveto pismo je otkrivenje Božje volje. U njemu postoje razna učenja koja čine jedini ispravni sistem verovanja. Prema tome, izuzetno je važno da dobro poznajemo biblijsko učenje i da ga neprekidno primenjujemo (2. Timotiju 4,2-4). Znajući da će se posle njegove smrti u Crkvu uvući lažni učitelji, apostol Pavle opominje Timotija da se drži jedine Istine a to je Božja Reč, Sveto pismo.

2. Za karanje. Mnogi ljudi ne žele da čitaju Bibliju, jer osuđuje njihov greh. Moramo zato biti otvoreni i spremni da prihvatimo Božji ukor koji osuđuje greh u nama i želi da nam pomogne da se odreknemo greha i živimo pobožnim životom.

3. Za popravljanje. Biblija nas svakodnevno usavršava i pokazuje nam pravi životni put. Spasenje u Isusu Hristu je proces koji traje tokom celokupnog života. U tom procesu Sveto pismo ima ključnu ulogu u ukazivanju na grehe i slabosti koji su duboko ukorenjeni u čoveku. Popravljanje - napredovanje u borbi protiv greha - je svakodnevni proces.

4. Za poučavanje u pravdi. Sveto pismo nas uči kako možemo činiti dobra dela pravednosti. S obzirom da je Biblija jedino oštro merilo dobra i zla, ona nas nadahnjuje da činimo dobro i tako nas čuva od zla.

5. Jedini cilj ovog procesa je savršenstvo u Gospodu Isusu Hristu. Ovo savršenstvo je Božji dar i može se postići samo revnim istraživanjem Svetog pisma i molitvom. Ono je uzvišeni cilj svakog proučavanja Biblije.

V. Kako razumeti Sveto pismo?

1. Sveto Pismo je duhovna knjiga i zato se ne može razumeti bez pomoći Svetog Duha. Ona govori o pojmovima koji ljudima ne bi bili dostupni da nisu preko Svetoga Duha otkriveni od Boga. To otkrivenje prevazilazi sve ljudske teorije (1. Korinćanima 2,10-13). Zbog toga »telesni čovek (koji nije prosvetljen od Boga) ne razume što je od Duha Božjega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni pak sve razgleda...« (1. Korinćanima 2,14-15) Jasno je da nepreporođeni čovek, čovek koji nema Duha Božjeg ne može da razume poruku Pisma. Prema tome, od izuzetnog je značaja da pre proučavanja Biblije molimo Boga da nam pruži prisustvo svog Duha koji je autor Svetog pisma. A ko može bolje da protumači smisao neke knjige od njenog autora? Bog je i te kako voljan da svog Duha da onima koji traže (Jovan 14,26; Luka 11,13; Dela 5,32).

2. Prilikom proučavanja Biblije isto je tako važno da Pismu pristupimo »otvorenog uma« (bez predrasuda) i »otvorenog srca« (sa voljom i motivacijom da se pod njegovim uticajem menjamo). Bez ovakvog pristupa nije moguće primiti i razumeti Božju pouku. Božju pouku mogu prihvatiti samo ponizni i oni koji su spremni da budu poučeni. Isus je jednom prilikom rekao: »Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima« (ova reč u bukvalnom smislu znači »deci, poniznima, koji traže«). (Luka 10,21)

G. Hristocentričnost Svetog pisma

Postoji zanimljiva paralela između Biblije i Hrista. Kao što je Biblija Božja reč (2. Timotiju 3,16-4,2), tako je i Hristos Reč Božja (Jovan 1,1.14). Isus Hristos je utelovljena Reč, dok je Biblija pisana Božja reč. Kao što se u Hristu božansko nikada ne može da odvoji od ljudskog, tako i u Bibliji postoji tajanstveni spoj božanskog otkrivenja i ljudskog glasa. Prema tome, jasno je da Biblija ima cilj da svedoči o spasenju u Isusu Hristu. Gospod Isus kaže: »Pregledajte Pisma... ona svedoče za mene.« (Jovan 5,39) Celokupno Sveto pismo svedoči o Isusu Hristu. U Starom zavetu On je večni Jahve (Gospod), Tvorac sveta i Bog Izrailja. U Novom zavetu On je ponizni tesar iz Nazareta koji je večni Bog u telu, On je Žrtva na krstu. On je Spasitelj i Posrednik iz poslanica, a iz Otkrivenja On je večni Car koji ponovo dolazi. Ne postoji ni jedna biblijska knjiga koja ne svedoči o Njemu. Zanimljivo je i to da je Božja reč (Božje učenje) nazvano Istinom (Jovan 8,31.32), kao što je i Isus Hristos Božja Istina (Jovan 14,6). Hristos i Biblija su neraskidivo povezani.

Prema tome, proučavanje Pisma nije zadovoljavanje čovekove znatiželje usmerene biblijskoj istoriji ili duhovnim vrednostima, nego upoznavanje i susret sa božanskom Ličnošću Gospoda Isusa Hrista koji nas poziva u novi život i osposobljava da pobožno živimo imajući za cilj večno spasenje. Vera u Sveto pismo je vera u Autora te Knjige, Gospoda Isusa Hrista. Isus Hristos je žiža Svetog pisma. On je središte i sadržaj i Starog i Novog zaveta. On je jedinstvo i životodavni Duh Biblije. Zadatak Svetog pisma je da nas »umudri na spasenje u Isusu Hristu«.(2. Timotiju 3,15)

Nadam se da posle odgovora na prvi deo Tvoga pitanja, odgovor na drugi deo pitanja glasi: nema kontradiktornosti u Bibliji. Bog ne može biti sam sebi kontradiktoran. Tu je samo reč o različitim načinima doživljavanja i prenošenja poruke koju je neko video ili čuo. Treba imati na umu da Bog Bibliju nije diktirao, već je nadahnuo pisce koji su svojim rečima opisali ono što im je Bog pokazao. Različiti pisci stavili su naglasak na različite detalje. Ono što se razlikuje ne udara u temelje istine koja je bitna za spasenje.

Toliko za sada, i neka Te Bog obilno blagoslovi. Amin

ZM