| Spisak i pretraga ove kategorije | Novi prilog u ovoj kategoriji | Polazna strana |
|
Da li greh moze da iskupi samo Krv Jagnjetova, ili i nasa dela (ispovest) ili molitve nekog drugog (prolazak kroz mitarstva zahvaljujuci molitvi nekog drugog) ? U kakvoj su relaciji ove varijante ? Odgovor: Kako se spašavamo: verom ili delima? Šta je ono pravo? Samo vera, bez dela? Jakov kaže: "Pokažite mi vašu veru delima!" Jakov ovde ne govori o spasenju - zar ne? Spasenje je besplatni dar od Boga (Efescima 2,8-10), a dela i jača vera ulaze u nas kada mi pokažemo veru u Njega. Sami za sebe, jedno bez drugoga, vera i dela mogu da postanu opasni: ako činim sva dela a nemam vere, ili ako imam svu veru ali ništa ne činim. To je kao NaCl - dva vrlo snažna hemijska elementa. Natrijum ili hlor sami za sebe mogu da vas ubiju, ali zajedno oni imaju dobre kvalitete. Oni pojačavaju ukus našoj hrani. To je so koja je potrebna našem telu, a isto tako ima i funkciju da konzervira hranu. Nama je uvek potreban natrijum i hlor zajedno a ne odvojeno. Tako i vera i dela idu zajedno a ne odvojeno, a molitva je demonstracija naše vere. Vernik je onaj ko živi onako kako veruje. Put u propast popločan je dobrim namerama bez realizacije. Tama ne može da se rastera izgovaranjem reči "lampa", kao što ni vera bez dela ne vredi. Pošto je Bog znao da će biti problema sa poslušnošću naroda, da bi im pomogao napravio je detaljan plan spasenja izražen u simboličkoj službi u Svetinji. Zakon nikada nije predstavljen kao sredstvo spasenja. Moramo imati na umu da je on bio dat otkupljenim, izbavljenim ljudima koji su želeli da ostanu u spasonosnom odnosu sa Bogom. Vera zahteva više od puke službe usana. Ona mora da uključi delovanje kojim se ispoljava naša čvrsta odanost Božjoj volji. Jevrejska reč za veru je emuna. Dolazi od istog korena kao uman - zanatlija. Vera ne može biti odvojena od delovanja. Hristos je za ljude koje će spasiti rekao: "Dobro slugo dobri i verni..." (Mat. 25,21.23). Da bi bili spašeni potrebno je da budemo verni Bogu, što podrazumeva da radimo to što nam je On rekao i što verujemo. Šta god ljudi pričali za sebe da su, ateisti ili vernici, dobri ili loši ljudi, njihov način života govori istinu bolje nego njihov jezik. Ono što je najvažnije, Bog nas spašava zato što je On milostiv, a mi smo odlučili da Mu se vratimo. Nećemo biti spašeni zato što smo dobrim delima platili Bogu kauciju da nas oslobodi. Ni po ljudskim zakonima neće biti oslobođen pljačkaš banke zato što je činio i dobra dela pored pljačkanja banke. Lepo je što je činio dobro, ali za pljačku sledi kazna. Tako ni mi ne možemo da se oslobodimo odgovornosti za greh time što ćemo činiti i dobra dela pored zlih. Kako da budemo spašeni? Pitanje kako se spašavamo je u stvari pitanje KO nas spašava. Da li mi spašavamo sami sebe, da li nas spašava crkva u koju idemo, ili Bog. Videti Dela 4,10-12. "Približite se Bogu, i On će se približiti k vama" (Jakov 4,8). Ako se mi približimo Bogu priznanjem i pokajanjem, On će se približiti nama milošću i praštanjem. Spasenje ne dolazi kao nagrada za dobro vladanje, ali bez dobrog vladanja nema spasenja. Čovek može da bude poslušan Bogu a da Ga ne voli, nego zato što očekuje nagradu. Ima ljudi koji slušaju šefa na poslu da ne bi dobili otkaz, a privatno ga ne vole. Kad-tad taj radnik će promeniti firmu jer ne voli šefa. Isto tako, čovek koji ne voli Boga i sluša Ga samo zbog koristi, kad-tad će Ga napustiti. Neki se udaju ili ožene iz koristi, iako ne vole tu osobu. Ljudi kažu: "Blago njemu." A takvi brakovi donose samo nesreću na obe strane i raspadaju se. Nama je potrebno da budemo poslušni Bogu jer Ga volimo. To je recept za spasenje. Spasenje zahteva učestvovanje, a ne samo osmatranje sa udaljenosti sa koje nas niko neće ugroziti. Naše učestvovanje je prihvatanje Božje milosti i prihvatanje snage koju nam Bog daje da se odupremo grehu. Ljudi mogu da se mole da Bog pomogne nekoj osobi, ali da li će ta osoba biti spašena zavisi od nje same. U Bibliji piše: "U te dane neće se više govoriti: Oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi. Nego će svaki za svoje grehe poginuti; ko god jede kiselo grožđe, tome će zubi trnuti" (Jeremija 31,29.30). Kao što ne mogu da propadnem zato što je neko drugi činio greh, tako ne mogu ni da budem spašen ako to nisam želeo. Ako osuđeni čovek ne traži pomilovanje, onda mu se ono ne može dati zato što neko drugi moli da ga pomiluju. To bi bilo nepoštovanje čovekove slobodne volje. Ispada da će Bog naterati neke ljude da budu spašeni. Bog nije takav. Bog je vrlo ozbiljan i poštuje maksimalno naše odluke. Dragan Đorđević Treba precizno koristiti termin "iskupljenje". Iskupljenje i spasenje donosi samo i isključivo Hristos, kako u Novom zavetu tako i u Starom, čije su simboličke službe ukazivale na Hrista, i kroz koje su vernici delima pokazivali da veruju u dolazak pravog Iskupitelja. Kao što je već opisano, molitve i dobra dela su neophodni, ali bilo šta što mi radimo ne može da ISKUPI (plati cenu za, ukloni) greh. "NE OD DELA", kaže Efescima 2:9. Sve to je POSLEDICA iskrenog prihvatanja Hrista verom. Neophodno je da priznamo (Bogu!) i ostavimo greh, ali Hristos je taj koji ga uklanja, koji je već platio cenu za naš greh. Videti npr. 1. Jovanova 1:9. Ispovedanje svešteniku je stvarno diskutabilna praksa. Biblija kaže da ispovedamo grehe Bogu i jedni drugima (Jakov 5:16), a ne svi jednome. U istom stihu piše da se molimo jedan za drugoga, a ne jedan za sve. Hristos je jedini Posrednik između Boga i ljudi, i Duh Sveti jedini pravi Utešitelj. Oni sami se mole za nas (Rimljanima 8:26,34)! Molitvu za mrtve nigde u Bibliji nećete naći. Po Bibliji mrtvi u grobovima čekaju dan vaskrsenja. Koliko god lepo zvučalo da mogu da uradim nešto za spasenje nekog svog bližnjeg ko je neveran umro, verovanje u besmrtnost duše nema veze sa Biblijom već potiče iz paganstva. Pošto mnogim hrišćanima nije jasan odnos između vere i dela, iako je već dosta rečeno o tome u prvom delu odgovora, evo još jedne sažete biblijske analize u vezi toga. Da li su apostol Pavle i apostol Jakov bili u kontradikciji? Rim. 4:3; Jak. 2:21. Ova dva stiha na prvi pogled se suprote jedan drugom. Neki hrišćani čak veruju da je Poslanica Jakovljeva greškom ušla u kanon! Npr. Martin Luter je tu poslanicu nazivao "Slamnata poslanica", jer, po njemu, govori o opravdanju delima, a "Zemlja i dela što su na njoj izgoreće kao slama." I Pavle i Jakov govore o Avramu. Da pogledamo u Starom zavetu kako se to Avram opravdao. 1. Mojs. 22:1,2. Bog čak naglašava "jedinca", "koga ti voliš"! To je isti izraz kao u Jovan 3:16. Bog je Avramu predstavio plan spasenja. Prava žrtva je kada daješ nešto što voliš, nešto što imaš samo jedno, a ne nešto što ne voliš i što ti ne treba. I Avram bez pitanja polazi! 1. Mojs. 22:5 – zašto je Avram rekao "vratićemo se"?!? Zar je sumnjao u Božje reči? Odgovor nam daje Jevrejima 11:19 – jer je mislio da Bog ima moć i iz mrtvih vaskrsnuti! Jevr. 11:17 kaže da je Avram verom PRINEO Isaka, iako iz 1. Mojs. 22:10-14 vidimo da se to nije zaista dogodilo već se Bog postarao za zamenu. Avram je bio spreman da uradi ono što je Bog tražio od njega, i Bog na to gleda kao da je zaista uradio. U Starom zavetu reč "vera" praktično ne postoji kao imenica, uvek kao glagol. Vera podrazumeva aktivnost. Za jednog Jevrejina VERA = DELA. Jevr. 11:8 – VERA = POSLUŠNOST. Vera je isto što i poslušnost Bogu, isto što i dela! Jak. 2:22. Apostol Pavle i apostol Jakov govore o jednoj istoj veri. Još jednom, pitanje nije "kako se pravdamo", već "KO nas pravda". Čovek se zapravo ne pravda ni verom ni delima, već je Hristos taj koji ga pravda! Čovek samo prihvata opravdanje koje mu Hristos pruža. Neka nam Gospod svima pomogne da to prihvatimo. Aleksandar Stojković |