| Spisak i pretraga ove kategorije | Novi prilog u ovoj kategoriji | Polazna strana |
|
[nastavak] 5. Najvažniji argument adventista je slavljenje starozavetne subote i odbacivanje nedelja. Medjutim, subota je jevrejski praznik (2. Moj. 31, 12; Jn. 5, 1-9) i slavi se kao uspomena na izlazak Jevreja iz Misira (5. Moj. 5,1). Stari zavet i zakon je ono što prestaje (2. Kor. 3,11), "senka novozavetne stvarnosti" (Kol. 2, 17). Prorok Osija (2, 11) prorekao je ukidanje subote i svih starozavetnih praznika, a apostol Pavle u poslanici Kološanima kaže:"Da vas ko ne osudjuje za praznike...,ili za subote, što je sve senka onoga što će doći a tijelo je Hristovo" (2, 16-17). Pročitati: Lk. 16,16; Mt. 11,13; Mk. 2,27; 2.Kor. 3,7; Gal. 3,24-25; 5,4; 2.Moj. 2,27. Sam Gospod naš Isus Hristos pokazao nam je koji je dan Njegov: Jevreji su ga proganjali i želeli ubiti što je kvario subotu, u subotu je mrtav ležao u grobu, a u nedelju vaskrsao, i doneo spasenje celom rodu ljudskom. Lako je zaključiti da je nedelja, kao dan vaskrsenja, neuporedivo važnija od uspomena na izlazak Jevreja iz Egipta. Slavljenje nedelje - vaskrsnog dana počinje od samih Apostola (Dela 20,7-8), dok su suboti dali onaj značaj koji joj i pripada: ona predhodi nedelji, kao što Stari Zavet predhodi Novom, kao što zakon predhodi ljubavi i blagodati. Mi pravoslavni slavimo subotu na odgovarajući način: tog dana bogosluženja su drugačija, zabranjen je post, klečanje, itd. O nedelji pročitati: Mk. 28, 9-10; Mk. 16, 12; Lk. 24,34; Jn. 20. 1,11-17, 19-29; Dela 1,4; 20, 7-8 ... [nastavlja se] Odgovor: Ako citamo deset Bozjih zapovesti, vec na samom pocetku, u prvoj zapovesti vidimo da Bog kaze da je On Bog koji je izveo Izraelce iz Misira, i da zato ne treba imati druge bogove. U Vasem prilogu je upotrebljena logika: ako su Jevreji svetkovali subotu, onda mi ne treba da je svetkujemo. Po toj logici, ako je prva zapovest o postovanju pravog Boga i nemanju laznih bozanstava data Jevrejima koji su oslobodjeni iz Egipta, onda mi ne treba da postujemo pravog Boga nego lazne bogove. Jasno je da se radi o nelogicnom argumentu. To sto je neka nacija drzala Bozje zapovesti nije argument da drugi narodi ne treba da drze Bozje zapovesti. Cim procitamo prve dve stranice Biblije, videcemo da Jevreji nisu ni postojali u vreme kad je Bog u sedmi dan – subotu – pocinuo od dela stvaranja, blagoslovio je i posvetio. Prvi ceo dan koji su Adam i Eva proveli sa Bogom bila je subota, kada je Bog pocinuo i blagoslovio sedmi dan. Adam i Eva nisu bili Jevreji. A cak i da jesu, ako je Bog dao jednom narodu neka nacela kao dobra, zar je logicno da ta nacela nisu dobra za druge narode? Kako je moguce da neki Bozji moralni zakoni budu vezani za naciju? Ono sto je bilo u Starom zavetu nije bilo samo po sebi lose, nego je simbolicki ukazivalo na buduce dogadjaje. (Vise o tome pogledajte u sledecem delu odgovora, pod brojem 81.) Subota, medjutim, nema simbolicku svrhu i nije deo onoga sto prestaje iz Starog zaveta. Subota je cak stavljena u najdoslovniji tekst u Bibliji - u Deset zapovesti. Deset zapovesti nisu samo starozavetne zapovesti, nego univerzalni principi koji vaze za celo covecanstvo. Tekst u Osiji 2. glavi govori o gresnom narodu koji je odbacio Boga, a imao formu religioznosti. Slavili su praznike, cak su drzali i subotu, a ziveli su nemoralno. Dakle, ne treba samo formalno drzati verske praznike, kao sto je danas uobicajena ljudska praksa, nego nam je potrebno da se celim srcem drzimo Boga. Sto se tice Kolosanima poslanice, naravno da nijedan covek ne treba da osudjuje drugog coveka. Pa jedino je Bog sudija. Jedan od sporova u Kolosi bio je oko nacina drzanja subote. Jevreji su terali obracene ljude da drze subotu onako kako su je oni po svojoj tradiciji drzali, a ne po Bozjoj zapovesti. Naravno da apostol Pavle nije dozvolio takav pritisak na savest tek obracenih ljudi. Nema logike da Bog ponisti svoju zapovest i objavi drugu. Bog je cvrstog karaktera i Njegovi pojmovi pravde su vecni. Bila bi nepravda to sto je za krsenje subote bila odredjena smrtna kazna (2. Mojsijeva 31,15) ako bi ta zapovest bila ukinuta kao nepotrebna. Bog nikad nece promeniti svoje zapovesti jer su one izraz Njegovog svetog, savrsenog karaktera. Isus je umro na krstu upravo zato sto su Bozje zapovesti nepromenljive i sto zahtevaju smrtnu kaznu za gresnika, da bi pretrpeo nasu kaznu i doneo nam spasenje. Dragan Djordjevic Subota nije samo uspomena na izlazak Jevreja iz Egipta, već pre svega uspomena na stvaranje. Kao takva ne odnosi se samo na Jevreje, već na celo čovečanstvo. Sam Gospod je to istakao u Deset zapovesti: "Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2. Mojsijeva 20,11) Površnim čitaocima Novog zaveta može se učiniti da je kompletan starozavetni zakon ukinut. Ako je zaista tako, trebalo bi ignorisati i ostalih devet zapovesti, a ne samo četvrtu. U vezi Starog zaveta i zakona pogledajte sledeći deo odgovora, pod brojem 81. Jevreji su često optuživali Hrista da kvari subotu. Da, Hristos zaista jeste kvario subotu! Ali ne onu koja je data u četvrtoj zapovesti “savršenog zakona slobode”, već nakaradni jevrejski način držanja subote. Jevreji su uveli nekoliko stotina dodatnih pravila o tome šta se nije smelo činiti u subotu. Npr. i dan danas u nekim jerusalimskim hotelima postoje po dva lifta, jedan običan i pored njega “lift za subotu”, koji se automatski kreće bez pritiskanja dugmadi!?! Otišli su toliko daleko da u subotu nisu pomagali bližnjima u nevolji ako bi to od njih zahtevalo neki korak više, dizanje “tereta” i slično. Nervirali su se što je Hristos kršio ta njihova pravila, umesto da se raduju zbog isceljenja. Videti npr. Mar. 3,4-5. Hristos je mnoga isceljenja učinio upravo u subotu ne bi li otvorio oči Jevrejima da shvate da je “subota načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi” (Mar. 2,27), da je subota dan kada “treba dobro činiti” (Mat. 12,12), dan radosti i prilika za neometanu zajednicu sa Bogom u molitvi i proučavanju Njegove reči. U subotu, koja je uspomena na stvaranje, Hristos je stvarao novo zdravlje i novi život za te isceljene ljude. Hristos je svojim životom pokazao kako treba pravilno svetkovati subotu. Totalno je nelogično verovati da bi On isticao pravilno svetkovanje subote, a odmah zatim je ukinuo. U vezi Dela 20,7-8 pogledajte odgovor na pitanje 31. Pogledajte npr. i Dela 13,42-44. Da je svetkovao nedelju, zar ne bi apostol Pavle rekao: “Ljudi! Ne moramo čekati celu sedmicu. Sutra je dan koji treba svetkovati. Hajde da se okupimo sutra.” Pogotovo što se tu nije radilo o Jevrejima već o neznabošcima. Pavle je neznabošcima propovedao subotom! U Osiji 2. glavi prorečeno je ukidanje jevrejske subote, a Biblija jasno govori da je subota pre svega Gospodnja (3. Mojs. 23,3; 2. Mojs. 16,25; Mat. 12,8; Mar. 2,28; Luka 6,5). Zbog bezbožnosti Jevreja oni su prestali da budu Božji izabrani narod, i njihova bogosluženja i svetkovine više nemaju nikakvu vrednost pred Bogom. Bog je preimućstva ranije data Jevrejima, pa i subotu kao dan za potpunu zajednicu sa Njim, još izobilnije preneo na hrišćane: "Ostaje, dakle, još subotni odmor narodu Božjem." (Jevr. 9,4 - Stefanović) Neki od stihova koje ste naveli su irelevantni za ovu tematiku (Mat. 28,9-10, Mar. 16,12, Luka 24,34, Dela 1,4) ili ne postoje (2. Mojs. 2,27)?!? Verovatno se radi o daktilografskim greškama. Bilo kako bilo, završne glave svetih Jevanđelja jednostavno iznose činjenicu da je Gospod vaskrsao u nedelju - tu se nikakvo svetkovanje nedelje ne pominje. Hristovi učenici toga dana su bili sakupljeni zbog straha od Jevreja (Jovan 20,19). Dakle, u Bibliji ne postoji ni jedan jedini stih koji govori o ukidanju subote i praznovanju nedelje. Promena jedne od Deset svetih zapovesti je ipak nešto što bi moralo biti eksplicitno zapisano! S obzirom da je subota još uvek dan odmora, šta je po Novom zavetu uspomena na vaskrsenje Gospodnje? Krštenje. Uronjavanje u vodu i izlazak iz nje slika su Hristove smrti i vaskrsenja. (Rim. 6,3.4; Kol. 2,12; 1. Pet. 3,21). Na to slavno delo podseća nas i pričest – večera Gospodnja (1. Kor. 11,26). Četvrta zapovest je jedina od Deset zapovesti do koje se ne može doći ljudskom logikom. Npr. logično je ne uzimati Božje ime uzalud, poštovati roditelje, ne ograničavati Boga predstavljajući Ga slikama i kipovima itd. Ali koji dan praznovati? Zato držanjem četvrte zapovesti pokazujemo da služimo Bogu onako kako je On rekao, a ne onako kako mi mislimo da treba. Zato je upravo ta zapovest istaknuta kao znak službe pravom Bogu: "I subote moje svetkujte da su znak između mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš" (Jezekilj 20,20; 20,12; 2. Mojsijeva 31,13). Dakle, subota nije, kako Vi kažete, "argument adventista", već jasna biblijska doktrina. Ta doktrina očigledno najviše "bode oči" onima koji veruju drugačije od adventista. Međutim, za mene, koji sam adventista, mnogo je važniji Hristos, lična zajednica sa Njim, Njegova spasonosna žrtva, nego subota ili bilo koja druga doktrina! Aleksandar Stojković Potpuniju biblijsku analizu u vezi subote možete pročitati ovde. Podaci o svetkovanju subote kroz istoriju dati su u odgovorima na pitanja 35 i 41. Možete pogledati i odgovore na pitanja 21, 31 i 100. |