| Spisak i pretraga ove kategorije | Novi prilog u ovoj kategoriji | Polazna strana |
|
Da li je coveku da bi ispostovao bozje zakone i spasao se neophodna Ellen White? Molim Vas da mi date odgovor sa samo 2 slova: da ili ne. DA ili NE? PS. Nadam se da cete ispuniti moju zelju i STVARNO odgovoriti sto pre i sa SAMO DVA (!!!) SLOVA! HVALA LEPO! Odgovor: Prvo sto treba reci je da je ovaj sajt posvecen Bibliji. Kada neko postavlja uslove za odgovor prilikom postavljanja pitanja obicno ima neki skriveni motiv zbog kojega je i postavio uslove za odgovaranje (u sta sada ne bih ulazio). Pored toga, postavlja se pitanje iskrenosti prema samom odgovoru. Ako neko zeli da cuje celu istinu, koja nece moci da bude izokrenuta usled nedostatka informacija, cemu ogranicenja? Hristos je tokom svoje misije na Zemlji nekoliko puta bio u slicnim situacijama. Evo samo nekih primera. Jednom prilikom knjizevnici i fariseji doveli su Hristu zenu koja je ucinila preljubu. Rekose mu: ucitelju! ova je zena uhvacena sad u preljubi; a Mojsije nam u zakonu zapovjedi da takove kamenjem ubijamo; a ti sta velis? Ovo pak rekose kusajuci ga da bi ga imali za sto okriviti. (Jovan 8:4-6). Posto je jedno vreme pisao po zemlji, na ponovljeno pitanje Hristos je odgovorio: Koji je medju vama bez grijeha neka najprije baci kamen na nju. (Jovan 8:7). Rekavsi ovo nastavio je da pise po zemlji, a ljudi su se, jedan po jedan, pokarani buduci od svoje savjesti razisli, znajuci da nisu bez greha. Mozemo zapaziti, dakle, da Hristos nije direktno odgovorio na pitanje koje mu je postavljeno, jer je znao da ce direktan odgovor biti zloupotrebljen. Ako se postave odredjeni uslovi, odredjena ogranicenja, odgovor koji se daje moze biti pogresno protumacen. Tada otidose fariseji i nacinise vijecu kako bi ga uhvatili u rijeci. I poslase k njemu ucenike svoje s Irodovcima, te rekose: ucitelju! znamo da si istinit, i putu Bozijemu zaista ucis, i ne maris ni za koga, jer ne gledas ko je ko. Kazi nam dakle sta mislis ti? treba li dati harac cesaru ili ne? (Matej 22:15-17). Opet postavljanje uslova. Da li izabrani Boziji narod treba da postuje okupatorsku vlast Rima? Da je Hristos odmah odgovorio da treba davati harac bio bi proglasen za petokolonasa, izdajnika svog naroda. Razumjevsi Isus lukavstvo njihovo rece: sto me kusate, licemjeri? Pokazite mi novac haracki. A oni donesose mu novac. I rece im: cij je obraz ovaj i natpis? I rekose mu: cesarev. Tada rece im: podajte dakle cesarevo cesaru, i Bozije Bogu. (Matej 22:18-21). Ovde je Hristos odgovorio direktno. Medjutim, morao je da napravi mali uvod svom odgovoru. Da je dao isti odgovor pre tog uvoda sa novcem bio bi optuzen, ali ovako su se cak svi divili njegovoj mudrosti (stih 22.). Ovaj primer lepo pokazuje kako je neke odgovore neophodno prosiriti, iako to prosirenje niko nije trazio, da bi se izbegla svaka zabuna i nerazumevanje. Kada se govori o postavljanju uslova u pitanjima postoji jedan zanimljiv dogadjaj iz Hristovog zivota na Zemlji. I kad dodje u crkvu i stade uciti, pristupise k njemu glavari svestenicki i starjesine narodne govoreci: kakvom vlasti to cinis? i ko ti dade vlast tu? (Matej 21:23). Ponovo pokusaj iznudjivanja odgovora koji ce zadovoljiti onoga ko postavlja pitanje. Da je Hristos odgovorio da to nije vlast od Boga momentalno bi bio optuzen za skrnavljenje i hulu na Boga, a to ne bi ni bila istina. Da je odgovorio da to jeste od Boga (kao sto je Hristos vise puta isticao za svoju sluzbu, npr. Luka 10:22; Jovan 5:19; 6:27) mogli su traziti potvrdu toga u vidu pokazivanja znaka sa neba (sto je, takodje, bio slucaj Matej 12:38,39; 16:1-4; Marko 8:11,12; Luka 11:16,29,30; Jovan 2:18;6:30). Ovoga puta Hristos igra njihovu igru: A Isus odgovarajuci rece im: i ja cu vas upitati jednu rijec, koju ako mi kazete, i ja cu vama kazati kakvom vlasti ovo cinim. Krstenje Jovanovo otkuda bi? ili s neba, ili od ljudi? (Matej 21:24,25). Uslov na uslov. Ovoga puta staresine naroda mogle su da vide kako je to kada im se postavljaju pitanja sa ogranicenjima. Nije pitanje glasilo: "Sta mislite o Jovanu i krstenju koje on cini?", pa da dozvoli slobodu normalnog odgovaranja. A oni pomisljahu u sebi govoreci: ako recemo s neba, reci ce nam: zasto mu dakle ne vjerovaste? Ako li recemo: od ljudi, bojimo se naroda! jer svi Jovana drzahu za proroka. I odgovarajuci Isusu rekose: ne znamo. Rece i on njima: ni ja vama necu kazati kakvom vlasti ovo cinim. (Matej 21:25-27). Shvatili su oni vrlo dobro da bi svaki odgovor bio na njihovu stetu, tako da su izbegli da ga daju. Ako su hteli, i oni su mogli nesto da nauce iz ovoga primera. Ni Hristos, naravno, nista nije odgovorio. Iz tri navedena primera mozemo zapaziti da Hristos u dva slucaja nije odgovorio direktno na pitanje koje je bilo unapred necim uslovljeno, na jedno od ta dva cak nije odgovorio uopste. Na jedno ipak jeste odgovorio direktno, ali tek posto je napravio odredjeni uvod za odgovor, da se ne bi moglo pogresno protumaciti. Cak i oni koji su dosli da kusaju Hrista nisu hteli da direktno odgovaraju na uslovljeno pitanje, jer su i oni shvatili kakve posledice to moze da ima. Sta na kraju odgovoriti na postavljeno pitanje? Kada bi se dao jedan od ponudjenih odgovora, kao sto je insistirano, mogao bi da se javi jedan realan problem. Sta cemo ako ja dam odgovor, onako kako mislim da je ispravno, a moje vidjenje stvari ipak nije ispravno? Prilikom tako sturog odgovora, kao sto je da ili ne, ne moze se vise nista naslutiti o onome ko daje odgovor i o ispravnosti njegovog stava. Prihvatanje takvog odgovora stavlja covekovu vecnu sudbinu, odnos sa Bogom i ceo pogled na religiju u ruke nekoga ko potencijalno moze da pogresi. To bi bio vrlo olako prokockan vecni zivot, ako se utemelji na takvoj jednoj, mozda pogresnoj informaciji. Medjutim, cak i da je odgovor korektan, ne moze neko da uspostavi licni odnos sa Bogom preko nekog drugog, kao sto ja ne mogu poslati nekoga da se umesto mene druzi, prica i upozna sa mojim ocem. Licni odnos podrazumeva licno ucesce ili kao sto to Biblija kaze, a kao sto je citirano u jednom od odgovora: Tako ce dakle svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe. (Rimljanima 14:12). U Delima apostolskim zabelezena je jedna, naizgled, nebitna recenica, ali recenica koja, kada je primetimo, ima puno da nam kaze. Posle propovedanja po nekim grckim gradovima, medju kojima je bio i Solun, Pavle sa svojim pratiocima odlazi u Veriju. Za ljude u ovom gradu Luka svedoci: Ovi pak bijahu plemenitiji od onijeh sto zive u Solunu; oni primise rijec sa svijem srcem, i svaki dan istrazivahu po pismu je li to tako. (Djela 17:11). Mogli bi da se zapitamo po cemu su vernici Verije bili plemenitiji od istih u Solunu. Postoje samo dve mogucnosti: ili zato sto su prihvatili istinu Boziju celim srcem, za razliku od Solunjana, ili zato sto su proveravali po Pismu ono sto im je pricao Pavle, opet, za razliku od Solunjana. Jasno je da cak i indirektno moze da se dodje do odgovora. Ako Solunjani nisu svim srcem prihvatili ono sto je Pavle propovedao, mogli bi se upitati jesu li to uopste prihvatili. Ipak, imamo sigurniji odgovor. U pocetku 1. poslanice Solunjanima, u 1. poglavlju, Pavle pise kakvi su ti Solunjani koji su prihvatili vest Jevandjelja koju je on nosio. Bilo bi bolje reci da ih on hvali (1. Solunjanima 1:3-10). Evo jednog dela: Tako da postadoste ugled svima koji vjeruju u Macedoniji i u Ahaji. Jer se od vas promce [pronela, odjeknula] rijec Gospodnja, ne samo u Macedoniji i Ahaji, nego i u svako mjesto izidje vjera vasa u Boga tako da nam nije trijebe sto govoriti. (1. Solunjanima 1:7,8). Solunjani koji su prihvatili Hrista su ziveli tako da je sam njihov zivot svedocio ne samo u njihovom gradu, vec u celoj oblasti. Ovo bi bilo nemoguce da nisu prihvatili vest svim srcem, jer to mora da se vidi u zivotu. Dakle, ostaje da su vernici Verije bili plemenitiji od Solunjana, ovakvih Solunjana, zato sto su sami proveravali sta je istina. I ne da nisu bili ukoreni zato sto su proveravali jedan takav autoritet kao sto je apostol Pavle, vec su pohvaljeni. U ovoj istoj poslanici Pavle je napisao jednu izuzetno znacajnu recenicu: A sve kusajuci dobro drzite. (1. Solunjanima 5:20). Sve ispitajte, sve proverite, onda ono sto je dobro prihvatite i po tome zivite, a ono sto je lose odbacite i ne cinite. Kratka recenica koja puno govori. Naravno, ovo ne znaci da se sve mora proveriti licnim iskustvom. Velika je mudrost uciti na tudjem iskustvu, da ne bi kasnije osecali posledice onoga sto je lose, a sto smo iskusili. Da li je ovu recenicu Pavle slucajno napisao bas Solunjanima, bas onima od kojih su vernici u Veriji bili plemenitiji zbog svog proveravanja cinjenica? Prosudite sami. Niko ne moze biti tudja savest, niko ne moze biti tudja vera, niko ne moze u potpunosti nositi odgovornost za tudji zivot. U borbi izmedju dobra i zla svako je duzan da nosi odgovornost za sebe samoga, da proverava za sebe samoga i da, konacno, licno uspostavi odnos sa svojim Tvorcem i Gospodom. Ovo ne znaci da ljude ne treba upucivati na pravi put, hrabriti ih i pomagati im, ali znaci da kljucne odluke o svom zivotu donosi svaki pojedinac. Kao najpouzdaniji vodic na ovome svetu imamo Bibliju. Knjigu koju je Bog ostavio coveku da ga usmerava u zivotu, knjigu koja, za razliku od ljudi, nece lagati, pogresno tumaciti ili zavoditi druge. I imamo najpouzdaniju prorocku rijec, i dobro cinite sto pazite na nju, kao vidjelo koje svijetli u tamnome mjestu, dokle dan ne svane i danica se ne rodi u srcima vasima. (2. Petrova 1:19). Biblijom proveravajte sebe i druge i na najbolji nacin cete moci da procenite vrednost njihovih reci i njihovih dela. Istite, i dace vam se; trazite, i naci cete; kucajte, i otvorice vam se. Jer svaki koji iste, prima; i koji trazi, nalazi; i koji kuca, otvorice mu se. (Matej 7:7,8). Dragan Krsic |