Јеремија, глава 10

 

1. Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев.

2. Овако вели Господ: Не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.

3 Мој. 20:23

3. Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;

4. Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;

5. Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.

1 Цар. 18:26, Псал. 115:5, Псал. 115:7, Иса. 41:23, Иса. 46:7, Авак. 2:19

6. Нико није као Ти, Господе; велик си и велико је име Твоје у сили.

2 Мој. 8:9, Псал. 86:8, Псал. 86:10

7. Ко се не би Тебе бојао, царе над народима! Јер Теби то припада; јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим нема таквог какав си Ти.

Откр. 15:4

8. Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.

9. Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дело уметничко и руку златарских, одело им је од порфире и скерлета, све је дело уметничко.

Дан. 10:5

10. А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вечни, од Његове срдње тресе се земља, и гнев Његов не могу поднети народи.

Јер. 51:29, 1 Тим. 6:17

11. Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба.

12. Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;

1 Мој. 1:1, 1 Мој. 1:6, Јов 38:4, Псал. 89:11, Псал. 136:5, Иса. 40:28, Јер. 51:15, Дела 14:15

13. Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

Псал. 135:7

14. Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.

15. Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.

16. Није такав део Јаковљев, јер је Творац свему, и Израиљ Му је наследство, име Му је Господ над војскама.

3 Мој. 20:23, 5 Мој. 32:9, Псал. 16:5, Псал. 73:26, Псал. 74:2, Јер. 31:35, Јер. 32:18, Јер. 51:19, Плач 3:24

17. Покупи из земље трг свој ти, која седиш у граду.

18. Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притеснићу их да осете.

1 Сам. 25:29

19. Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Мих. 7:9

20. Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завесе моје.

21. Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.

22. Гле, иде глас и врева велика из северне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.

Јер. 1:14

23. Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим.

Псал. 17:5, Псал. 119:116, Приче 16:1, Приче 16:9, Приче 20:24

24. Карај ме, Господе, али с мером, не у гневу свом, да ме не би затро.

Псал. 6:1, Јер. 30:11, Авак. 3:2

25. Излиј гнев свој на народе који Те не познају, и на племена која не призивају име Твоје, јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема, и насеље његово опустеше.

Јов 18:21, 1 Сол. 4:5, 2 Сол. 1:8

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga