Псалам 141

 

1. Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

2. Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

Ефес. 5:2, 1 Тим. 2:8, Откр. 8:4

3. Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

4. Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

Приче 23:6, Мат. 6:13, Мат. 20:15

5. Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

6. Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

7. Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.

2 Кор. 1:9

8. Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

Псал. 25:15

9. Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

Јов 18:9

10. Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

Јест. 7:10, Псал. 7:15

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga