Немија, глава 9

 

1. Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом.

Ис.Н. 7:6, 1 Сам. 4:12, 2 Сам. 1:2, Нем. 8:2, Јов 2:12

2. И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих.

Језд. 10:11, Нем. 13:3, Приче 28:13, Јер. 3:13, 1 Јов. 1:7

3. И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом.

Нем. 8:7

4. А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом.

2 Дн. 6:12

5. И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века: и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале.

2 Мој. 15:6, 2 Мој. 15:11, 1 Дн. 29:13, 2 Кор. 4:6

6. Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања.

5 Мој. 6:4, 5 Мој. 10:14, Псал. 36:6, Иса. 37:16, Мар. 12:29, Откр. 14:7

7. Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам;

1 Мој. 11:31

8. И нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан.

Ис.Н. 23:14

9. Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном;

10. И учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.

2 Мој. 9:16, Јер. 32:20, Дан. 9:15, Рим. 9:17

11. И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду.

12. И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи.

2 Мој. 13:21

13. И сишао си на гору Синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре.

Псал. 19:8, Рим. 7:12

14. И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог.

1 Мој. 2:3, 2 Мој. 20:8, Иса. 56:2, Мар. 2:27, Јевр. 4:9

15. И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.

2 Мој. 15:14, 5 Мој. 1:8, Јован 6:31

16. Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје.

5 Мој. 31:27, 2 Дн. 30:8, Псал. 106:6, Јер. 19:15

17. Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио.

2 Мој. 34:6, 4 Мој. 14:4, 4 Мој. 14:18, Псал. 78:11, Псал. 86:5, Псал. 86:15, Јоило 2:13

18. И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,

19. Ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи.

2 Мој. 13:21, 4 Мој. 14:14, Псал. 106:45

20. И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој.

4 Мој. 11:17, Иса. 63:11

21. И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше.

5 Мој. 8:4, Псал. 34:10

22. И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевим, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског;

23. И умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је.

1 Мој. 15:5, 5 Мој. 28:62, 1 Дн. 27:23

24. И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља.

25. И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти.

5 Мој. 6:11, 5 Мој. 8:7, 5 Мој. 32:15, 1 Цар. 8:66, Дан. 11:24, Ос. 13:6, Рим. 2:4

26. Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома.

Језек. 23:35, Мат. 23:37, Мар. 12:5, Дела 7:52

27. Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових.

28. Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.

29. И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.

3 Мој. 18:5, 5 Мој. 4:26, Јер. 23:3, Ос. 6:5, Мат. 19:17, Лука 10:28, Рим. 10:5, Гал. 3:12

30. И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.

Псал. 78:8, Псал. 78:40, Иса. 28:10, Иса. 63:10, Јер. 7:25, Јер. 34:17, Дела 7:51

31. Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.

Јер. 5:10

32. Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас.

2 Цар. 17:3, Иса. 7:17, Дан. 9:6

33. Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили.

1 Мој. 18:25, Псал. 119:137, Дан. 9:14

34. И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио.

Дан. 9:6

35. Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих.

36. Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој.

5 Мој. 28:48

37. И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби.

5 Мој. 28:33, 5 Мој. 28:48

38. А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga