Spisak i pretraga ove kategorije Novi prilog u ovoj kategoriji Polazna strana

129    Božje ime   (sasa, 22.10.2003 9:11:06)

  psalm 83:19
matej 6:9
jevrejima 17:26
rimljanima 10:13
izlazak 3:15.....
koje je to ime?



Odgovor:

Srdačan pozdrav! U Psalmu 83:18 (u nekim prevodima to je stih 19 jer naslov psalma nosi broj 1) i 2. Mojsijevoj (Izlasku) 3:15 upotrebljeno je Božje ime YHWH. Jevrejima 17:26 ne postoji, možda ste mislili na Jeremiju 17:26 gde se takođe koristi ime YHWH. YHWH je najčešće Božje ime u Starom zavetu, pominje se oko 5500 puta samo za sebe i oko 1000 puta u složenicama. YHWH znači "Onaj koji jeste", "Onaj koji uvek postoji", "Onaj koji čini da postoji". To ime označava Boga Stvoritelja.

Tačan izgovor tog svetog Imena je nepoznat. Naime, izvorni jevrejski tekst Starog zaveta sadrži samo suglasnike, ne i samoglasnike. A u želji da spreče kršenje 3. Božje zapovesti, Jevreji nikad nisu izgovarali to ime, pa čak ni prilikom čitanja Starog zaveta: kada bi naišli na ime YHWH, umesto njega bi pročitali "Adonai" ("Gospod", "Gospodar"). Tako je vremenom tačan izgovor tog imena zaboravljen.

Nekoliko vekova posle Hrista, grupa jevrejskih teologa, tzv. Masoreti, napravili su prepis Starog zaveta sa ubačenim samoglasnicima. Ne znajući tačan izgovor imena YHWH, ubacili su u tu reč samoglasnike iz reči "Adonai", sa idejom da podsete jevrejske čitaoce da umesto YHWH treba čitati "Adonai". Na taj način nastala je reč "Yehowah". Međutim, hrišćani su, verovatno ne znajući za taj jevrejski običaj, na osnovu te reči iz masoretskog teksta počeli ime YHWH da izgovaraju "Jehova". Dakle, izgovor "Jehova" ne potiče iz izvornog jezika već je nastao veštački, tako da skoro sigurno nije tačan. Stručnjaci za jezik pretpostavljaju da bi tačan zapis imena YHWH sa samoglasnicima mogao da bude "Yahweh", što se izgovara "Jahve".

Bilo kako bilo, u Starom zavetu imena su imala mnogo dublje značenje nego danas. Jevrejska reč za ime, "shem", može se bolje prevesti kao "osoba", "znak", "oznaka". U to vreme roditelji su često davali deci imena po nekoj osobini koju su videli, želeli ili očekivali da dete ima. Tako i Božja imena označavaju Njegove osobine. U Starom zavetu postoji oko 125 različitih imena za Boga, koja opisuju Njegove različite osobine i treba da pomognu čitaocu da Ga bolje razume. Božje osobine predstavljene Njegovim imenima su mnogo važnije nego slova ili izgovor imena!

Dakle, Božje ime "svetimo", kako piše u Mateju 6,9, ne samo kada Njegovo ime izgovaramo sa strahopoštovanjem, već mnogo više kada prepoznajemo uzvišenost Njegovog karaktera i dozvoljavamo Mu da gradi svoje osobine u nama. Tada Ga možemo predstavljati pred onima koji Ga ne poznaju objavljujući im Njegov sveti karakter, a time i pravi smisao Njegovih imena.

Šta znači da treba da prizovemo Božje ime da bi bili spašeni, kako piše u Rimljanima 10,13? I koje od Njegovih imena treba da prizovemo? U Novom zavetu nijednom nije direktno pomenuto ime YHWH, iako su pisci NZ na dosta mesta koristili transliteraciju jevrejskih i aramejskih reči u grčki jezik (npr. "aliluja", "amin", "mana", "Savaot", "osana", "Ava", "efata", "Maran-ata" itd.) kao i bukvalne prevode jevrejskih i aramejskih izraza na grčki jezik. Osim toga, tačan izgovor imena YHWH je zaboravljen, a Bog nije našao za shodno da ga ponovo otkrije piscima Novog Zaveta niti kasnijim generacijama. Ako je uslov za spasenje da prizivamo ime koje ne znamo kako se izgovara, teško nama!

Kako razumeti reči u Rimljanima 10,13? Na osnovu okolnih stihova! "Ako priznaješ ustima svojima da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen ... Jer koji god prizove ime Gospodnje, spašće se!" (stihovi 9 i 13) Stih 11 je takođe citat iz Starog zaveta koji se nedvosmisleno odnosi na Mesiju - Isusa Hrista (Isaija 28:16).

Na mnogo mesta u NZ je istaknuto da je Isus Hristos Gospod, pomenuo bih samo jedno manje poznato: "On posla reč sinovima Izrailjevim, javljajući mir po Isusu Hristu, koji je Gospod svima." (Dela 10,36 - prevod Bakotića). Čitava poslanica Rimljanima govori o opravdanju verom u Isusa Hrista. Dakle, onaj ko veruje u zasluge Gospoda Isusa Hrista i priziva Ga svojim rečima i srcem, biće spašen.

Pogledajmo i neke druge tekstove u cilju boljeg razumevanja ove tematike. U 1. Korinćanima 1,2 zapisano je da novozavetni vernici "prizivaju ime Gospoda našega Isusa Hrista". Slični su i tekstovi u Delima 9,14 i 22,16.

"Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima; on, koji je u obličju Božijem, nije smatrao kao nešto prigrabljeno - to što je jednak Bogu, nego je lišio samoga sebe, kada je uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. I našavši se u liku kao čovek on je unizio samoga sebe i postao poslušan do smrti, do smrti na krstu. Zato ga je i Bog preuzvisio i darovao mu ime koje je nad svakim imenom, da se u ime Isusovo prikloni svako koleno onih koji su na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i da svaki jezik ispovedi da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca. " (Filibljanima 2,5-11, prevod Čarnića)

Vidimo da Novi zavet jasno govori da treba prizivati ime Isusa Hrista, a setimo se da prizivanje pripada samo Bogu!

Neke vernike zbunjuje što se Hristos nije pod tim imenom javljao u Starom zavetu, a u Novom zavetu se na dosta mesta naziv "Bog" koristi za Oca. Razmotrimo zato i sledeće tekstove. Stefan se "moljaše Bogu i govoraše: 'Gospode Isuse! Primi duh moj. ... Gospode! Ne primi im ovo za greh.'" (Dela 7,59.60) Mnoge osobine pripisane Bogu primenjene su na Isusa Hrista, uporedite npr. Jevrejima 13,8 sa Malahijom 3,6.

U Jovanu 1,18 zapisano je: "Boga niko nikad nije video; jedinorodni Bog, koji je u Očevom krilu, on ga objavi." (prevod Čarnića; neki prevodi kažu "jedinorodni Sin", ne menja stvar...) Boga Oca niko nikad nije video, ali npr. u 2. Mojsijevoj 24,10.11 zapisano je da su neki ljudi videli Boga. U 2. Mojsijevoj 33,11 i 5. Mojsijevoj 34,10 stoji da je YHWH razgovarao sa Mojsijem licem k licu! Očigledno ime YHWH obuhvata i Boga Sina - Isusa Hrista.

Dakle, Onaj koji se javljao ljudima i u Starom zavetu je bio Isus Hristos. Izrailjci u Mojsijevo vreme "pijahu od duhovne stene koja iđaše za njima, a stena beše Hristos. ... Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše..." (1. Korinćanima 10,4.9) Hristos je taj koji je vodio Izrailjce kroz pustinju! On je rekao: "Koji vide mene, vide Oca!" (Jovan 14,9) Isus Hristos je vidljivi Bog, vidljivi YHWH. Prizovite Ga danas svim srcem i budite spašeni, jer On je blizu svakog od nas.

A.S.



Tekst u Rimljanima 10:13 govori o imenu Isusa Hrista, jer stihovi dalje govore da je potrebno propovedanje jevanđelja. A jevanđelje govori o Isusu Hristu Spasitelju. Prizvati ime Gospodnje znači prizvati Isusa Hrista. "Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mogli spasiti." (Dela 4:12)

Božja imena. Biblija otkriva osnovne Božje osobine preko Njegovih imena, aktivnosti i atributa. U vreme kada je Sveto Pismo pisano imena su bila važna, isto kao što je to još uvek važno na Bliskom i Dalekom istoku. U tim područjima se smatra da ime treba da otkrije karakter onoga koji ga nosi, njegovu pravu prirodu i identitet. Važnost Božjih imena - koja određuju Njegovu prirodu, karakter i svojstva - otkrivena je u Njegovoj zapovesti: "Ne uzimaj uzalud imena gospoda Boga svojega" (2. Moj. 20:7). Psalmista David je pevao: "Pevam imenu Gospoda višnjega" (Psalam 7:17). "Ime je Njegovo sveto i valja Mu se klanjati" (Psalam 111:9). "Neka hvale ime Gospodnje, jer je samo Njegovo ime uzvišeno" (Psalam 148:13).

Jevrejska imena EL i ELOHIM, "Bog", otkrivaju Njegovu božansku moć. Ona Ga opisuju kao jakog i moćnog Boga, Boga Stvoritelja (1. Mojsijeva 1:1; 2. Mojsijeva 20:2; Danilo 9:4). Imena ELION, "Višnji", i EL ELION, "Višnji Bog", usredsređena su na Njegov položaj (1. Moj. 14:18-20). Ova imena naglašavaju veličanstveni i uzvišeni transcendetalni karakter Boga.

Druga imena otkrivaju Božju spremnost da izgradi odnos sa ljudima. EL ŠADDAI, "Bog svemogući", prikazuje svemogućeg Boga kao izvor blagoslova i utehe (2. Moj. 6:3; Psalam 91:1). Ime JAHVE, koje se još čita kao "Jehova" ili "Gospod", naglašava Božju vernost zavetu i Njegovu milost, blizinu i imanentnost (2. Moj. 15:2-3; Osija 12:5-6). U Drugoj Mojsijevoj knjizi 3:14, Jahve opisuje sebe kao "Ja sam onaj što jest" ili "biću ono što ću biti", ukazujuči na svoj postojani odnos prema svom narodu. Bog se ponekad otkriva i mnogo prisnije, kao naš "Otac" (5. Moj. 32:6; Isaija 63:16; Jeremija 31:9; Malahija 2:10), nazivajući Izrailj "sin moj, prvenac moj" (2. Moj. 4:22-uporedi sa 5. Moj. 32:19). Postoji još mnogo drugih imena za Boga, ali ovaj put toliko.

Posle čitanja ovog teksta, da li se tvoj odnos sa Bogom popeo na jednu stepenicu više ili se sve završava samo na intelektualnom saznanju? Sa poštovanjem tvoj prijatelj

Marcikić Z.