Spisak i pretraga ove kategorije Novi prilog u ovoj kategoriji Polazna strana

56    Stari i Novi zavet   (Anonimni posetilac, 6.3.2002 22:24:20)

  usporedite mi Stari I Novi zavjet!!



Odgovor:

Ovako postavljeno pitanje moglo bi se dvojako razumeti. Moze se odnositi na spise Starog i Novog zaveta ili na zavet koji je Bog uspostavio sa Jevrejima na gori Sinaj (stari) i onoga koji je uspostavio na osnovu Hristove zrtve (novi). Ipak, onako kako je napisano trebalo bi da se odnosi na spise Biblije pre i posle Hristovog zivota u telu na ovom svetu.

Verovatno moze da bude puno pristupa ovoj temi. Ja cu govoriti o meni najznacajnijem aspektu. Nekada stvarno moze da bude zbunjujuce ono sto se desava u Starom u odnosu na ono sto se desava u Novom zavetu. Medjutim, mozemo videti da je sam Hristos vrlo cesto kao glavni argument za Svoje reci, postupke ili stavove koristio Starozavetne tekstove (u to vreme Novoga zaveta nije ni bilo). Dakle, nije ga negirao, niti ga smatrao necim zastarelim, vec ga je, naprotiv, ucinio Svojim pravilom zivota. Tako je na jedinstven nacin napravio sintezu izmedju Starog i Novog zaveta, jer je po Starom ziveo, a u Novom, koji je opis Njegovog zivota i zivota prvih ucenika, “nama ostavi ugled da idemo njegovijem tragom” (1. Petrova 2:21). Tako je Biblija jedna knjiga.

Svrha je Biblije da upozna ljude sa dogadjanjima u planu spasenja, da ih obavesti o Bozijoj volji za njihov zivot i da im ukaze na put kojim treba da idu da bi bili zivi. Kao sto kaze Petar u Novom zavetu: “I imamo najpouzdaniju prorocku rijec, i dobro cinite sto pazite na nju, kao na vidjelo koje svijetli u tamnome mjestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vasim.” (2. Petrova 1:19). Ili, kao sto kaze David u Starom: “Rijec je tvoja zizak nozi mojoj, i vidjelo stazi mojoj.” (Psalam 119:105).

Ipak, postoje razlike izmedju dva dela Pisma. Posto je smisao Biblije da uputi coveka ka vecnom spasenju, onda je to na neki nacin i trebalo reci. Zato je Stari zavet jedna velika telesna slika onoga sto duhovno treba da dodje. Bog je preko odredjenih slika, dogadjaja i obreda pokusao da ljudima tog vremena (mada ti tekstovi i nama do danas sluze) opise sustinu plana spasenja. Ovo se pre svega odnosi na kljucnu stvar, Hristovu zrtvu na Golgoti i oslobodjenje ljudi od ropsta greha. Evo nekih primera.

Hristova bezazlenost, Njegova dobrota i zrtva je prikazana slikom jagnjeta: “Kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nijema pre onijem koji je strize ne otvori usta svojih” (Isaija 53:7). Od samog pada u greh su ovakve slike pocele da se primenjuju. Bog je rekao zmiji: “I jos mecem neprijateljstvo izmedju tebe i zene i izmedju sjemena tvojega i sjemena njezina; ono ce ti na glavu stajati a ti ces ga u petu ujedati.” (1.Mojsijeva 3:15). Ovaj tekst se smatra protojevandjeljem, prvim nagovestajem o nacinu izbavljenja ljudskog roda od greha i smrti. Zmija je slika Sotone (videti Otk. 12:9) koji ce na kraju biti porazen od nekoga ko je rodjen od zene, od njenog semena. Hristos se cesto u Bibliji, narocito u Novom zavetu naziva Sin coveciji. On je na Golgoti pobedio Sotonu, ali Ga je tom prilikom “zmija ujela za petu”, tj. prilikom pobede je umro. O tom dogadjaju je zapisano u Jevrejima poslanici: “Buduci pak da djeca imaju tijelo i krv, tako i on uze dijel u tome, da smrcu satre onoga koji ima drzavu smrti, to jest djavola; i da izbavi one koji god od straha smrti u svemu zivotu bise robovi.” (Jevrejima 2:14,15).

Kao sliku izbavljenja od ropstva greha i dobijanje nasledstva na Novoj Zemlji Bog je dao dogadjaje izvodjenja jevrejskog naroda iz ropstva u Misiru (Egiptu) i odvodjenja u Obecanu zemlju gde tece mleko i med. Kada je Hristos govorio Jevrejima slicnom terminologijom nisu Ga shvatili: “I poznacete istinu, i istina ce vas izbaviti. Odgovorise i rekose mu: mi smo sjeme Avraamovo, i nikome nijesmo robovali nikad; kako ti govoris da cemo se izbaviti? Isus im odgovori: zaista, zaista vam kazem da je svaki koji cini grijeh rob grijehu. A rob ne ostaje u kuci vavijek, sin ostaje vavijek. Ako vas dakle sin izbavi, zaista cete biti izbavljeni.” (Jovan 8:32-36). Takodje je jevrejski narod bio slika Bozijeg naroda koji ce naslediti istinitu Obecanu zemju gde greha nema. U ovome je slika telesno – Starozavetno i duhovno – Novozavetno ocigledna. Ljudi su u to staro doba postajali deo Bozijeg naroda radjenjem, po telu, dok se od Novozavetnog vremena pripadnik Bozijeg naroda postaje opredeljenjem, po duhu. I kao sto je tamo znak pripadnosti bio na telu, obrezanjem, tako je znak pripadnosti kasnije bio po Duhu, krstenjem – obrezanjem srca. “Jer ono nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin, niti je ono obrezanje koje je spolja na tijelu; nego je ono Jevrejin koji je iznutra, i obrezanje srca duhom a ne slovima, to je obrezanje; kome je hvala ne od ljudi nego od Boga.” (Rimljanima 2:28,29).

Takodje, imamo telesne slike duhovnih stvari preko obreda. Govoreci o Hristu Pavle kaze: “Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji [prebivalistu, satoru], koju nacini Gospod, a ne covjek. Jer se svaki poglavar svestenicki postavlja da prinosi dare i zrtve; zato valja da i ovaj sto ima sto ce prinijeti. Jer da je na zemlji, ne bi bio svestenik, kad imaju svestenici koji prinose dare po zakonu, koji sluze oblicju i sjenu nebeskijeh stvari, kao sto bi receno Mojsiju kad scase skiniju da nacini: gledaj, rece,da nacinis sve po prilici koja ti je pokazana na gori.” (Jevrejima 8:2-5). Ovde apostol opisuje naseg prvosvestenika, Hrista, opisuje da su zrtve i darovi bili slika Njegovog prinosa i da On sluzi u nebeskoj svetinji, kojoj je ona na Zemlji bila samo slika.

Sve ovo se, ipak, ne razlikuje mnogo od metodologije Novoga zaveta, jer i tu srecemo slicne stvari. Hristos je ljudima cesto govorio u pricama. Ucenici su se i cudili zasto On tako radi. “I pristupivsi ucenici rekose mu: zasto im govoris u pricama? A on odgovarajuci rece im: vama je dano da znate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano. Jer ko ima, dace mu se, i preteci ce mu; a koji nema, uzece mu se i ono sto ima. Zato im govorim u pricama, jer gledajuci ne vide, i cujuci ne cuju niti razumiju. I zbiva se na njima prorostvo Isaijino, koji govori: usima cete cuti, i necete razumjeti; i ocima cete gledati, i necete vidjeti. Jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i usima tesko cuju, i oci su svoje zatvorili da kako ne vide ocima, i usima ne cuju, i srcem ne razumiju, i ne obrate se da ih iscelim.” (Matej 13:10-15). Ljudi su nekada u takvom stanju da ne mogu da prihvate istine koje im se direktno govore. Zato Bog koristi “indirektnu” metodologiju dajuci pouke kroz ljudima poznate slika na osnovu kojih ce moci da razmisljaju i sami donesu zakljucke. Na taj nacin ljudi uposljavaju svoj um, ulazu napor i jacaju svoju veru. Kada ovako dodje do saznanja covek ih vise ceni, jer je u njih nesto ulozio. Takodje, bolje pamti, jer je njegov um bio napregnut u razumevanju slika, a ne tudj.

Zasto je, ipak, u Starom zavetu zastupljenija uloga slika i simbola je stvar istorijskog trenutka. U tom periodu je bilo mnogo vise stvari koje je trebalo otkriti, a koje nisu lake za razumeti. Kako bi to zvucalo da je receno da je trebalo da dodje Bog, koji je sam zivot, i da umre? Kako objasniti da onaj koji nema pocetak treba da bude rodjen kao stvorenje koje je nacinio? Kako reci da Vladar celog Svemira, koji ima svu vlast i svo pravo da sudi, dolazi na pobunjenicku planetu i dozvoljava da nad Njim imaju vlast i da Njemu sude, da Ga pljuju, tuku, maltretiraju, rugaju Mu se i na kraju Ga razapnu, da se tim istim ljudima ne bi sudilo?

Pored ovoga, i prvobitna namena i vremenski raspon u kome su pisana ova dva dela Biblije uticu na ovakvu razliku. Novi zavet je napisan za svega pola veka, dok je Stari pisan u periodu koji je duzi od jednog milenijuma. Po tome mozemo da vidimo koliko su pazljivo birani dogadjaji iz Starozavetnog perioda, koji ce ostaviti trajne poruke. U Starom zavetu preovladjuju dogadjaji, uputstva koja su data za uredjenje prvobitne jevrejske drzave na verskom i gradjanskom nivou (koja su, takodje, slika), kao i prorocanstva, koja su utkana u same dogadjaje. U Novom zavetu naglasak je stavljen na Hristovu sluzbu, Njegov primer i zrtvu (u jevandjeljima), na uputstva za pobozan zivot crkve i pojedinaca (u poslanicama), dok samo jedna knjiga opisuje zivot (dogadjaje) ljudi (Dela apostolska) i samo jedna knjiga je strogo prorocka (Otkrivenje).

Tako mozemo reci da u Novom zavetu preovladjuju direktna prakticna zivotna uputstva, kako preko zivih primera, tako i recima. Stari zavet je zasnovan na slikama i dogadjajima koje treba rastumaciti. Sve ovo ne znaci, naravno, da u Novom zavetu nema slika, a da u Starom nema prakticnih stvari. Ovde je rec samo o onome sto je dominantnije. Kada sve ovo sagledamo uvek je lakse razumeti direktnu poruku, nego telesnu sliku iz koje treba da izvucemo duhovnu pouku. Zbog ovoga je lakse citati Novi zavet. Nazalost, iz istog razloga je Stari zapostavljen i do dan danas krije mnoge znacajne dragulje koji zbog ljudske inertnosti ostaju sakriveni.

Dragan Krsic



U vezi ove tematike mozete pogledati i odgovor broj 81.