Spisak i pretraga ove kategorije Novi prilog u ovoj kategoriji Polazna strana

31    Nedelja   (Dragan Kocic, 3.12.2001 2:10:10)

  U spis didahe koji potice oko 150. godine a i u ostalim kasnijim ranohriscanskim spisima, koji nisu bogonadahnuta u celosti ali su ipak vredna sa istorijskog stanovista, nalazimo da su se hriscani okupljali prvi dan u sedmici, tj. u nedelju.
Druga stvar, u sledećim stihovima:
Dap 20:6 - A mi posle dana beskvasnih hlebova otplovismo iz Filipa i za pet dana dođosmo k njima u Troadu, gde provedosmo sedam dana.
Dap 20:7 - A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb, Pavle im je propovedao; kako je nameravao sutradan da otputuje, produži govor do ponoći.
Dap 20:8 - U gornjoj sobi pak, gde smo bili okupljeni, bile su mnoge svetiljke.


vidimo da su se sastali nedeljom da imaju svetu veceru i da im je pavle propovedao do ponoci.

Moje pitanje je u duhu Dela 20:7 stiha, dali subotari imaju svetu veceru i propoved Nedeljom i ako ne zasto?

Pozdrav,



Odgovor:

Ako pročitamo 6. stih videćemo da su se oni okupljali svakog dana, a ne samo prvog. To nam potvrđuje i 46. stih 2. poglavlja Djela apostolskih. Riječ je o događajima kada je vladalo veliko duhovno probuđenje poslije silaska sile Duha Svetoga, samim tim bratska ljubav je bila neizmjerna i svakog dana su žarko željeli da budu što češće i što više zajedno. Okupljanje opisano u Djelima 20:6-12 izdvojeno je zbog događaja sa Evtihom. Znači, ovdje nema nikakve aluzije na neko posebno isticanje prvog dana, ili mu davanja bilo kakvog dubljeg značaja.

Zvezdan Raičević



Apostoli su opominjali svoje savremenike hrišćane da će se nakon njihove smrti pojaviti lažna učenja i otpad u crkvi (Dela 20,29.30; 2. Sol. 2,7; 2. Petr. 2,1-3). Zato, kao što ste i sami rekli, ranohrišćanske spise ne možemo tretirati kao merilo za hrišćanski život, već samo kao pokazatelj stanja crkve onog vremena. Odlično ste primetili da ti spisi nisu potpuno od Boga nadahnuti. A od koga su, onda? "Zar ne znate da malo kvasca ukiseli sve testo?" (1. Kor. 5,6; Gal. 5,9)

Istorijska je činjenica da su već početkom 2. veka posle Hrista mnogi tzv. crkveni oci bili pod uticajem mnogoboštva, grčke filozofije, gnosticizma, a naročito antisemitizma. Tragično je što se jak uticaj tih ljudi oseća do današnjeg dana kroz doktrinu tradicionalnih crkava. Iz njihovih spisa je očigledna želja da se razlikuju od Jevreja. Zbog takvih motiva, a ne zbog učenja Hrista i apostola, u hrišćanstvu je postepeno došlo do potiskivanja subote u korist nedelje. Time su se ujedno približili mnogobošcima koji su već svetkovali "dan sunca" – nedelju, ali nažalost na štetu izvornih apostolskih učenja.

Pogledajmo šta piše u pomenutom spisu "Didahe". Tekst koji ste opisali nalazi se na početku 14. poglavlja: "Prema Gospodnjem, budući da su bili sakupljeni," (ili "pošto su se sakupili") "lomili su hleb i davali hvalu." Tu ne piše da su oni to činili samo nedeljom, ili svake nedelje, već samo da su to konkretno okupljanje iskoristili za bogosluženje i večeru Gospodnju. Iz teksta čak nije jasno da li se to okupljanje dogodilo u nedelju, u subotu pred veče, ili u neko drugo vreme.

Da dopunim ono što je gore već izneto u vezi Dela 20,7-11. Opisani obred obavljen je u noći između nedelje i ponedeljka, što je po biblijskom načinu računanja vremena ponedeljak. To nije bilo redovno bogosluženje već oproštajni sastanak sa apostolom Pavlom. Neki smatraju da se taj sastanak odigrao u subotu uveče; ni u tom slučaju nema govora o svetkovanju nedelje jer je sutradan ujutru apostol Pavle nastavio put.

Pošto ste pitali u vezi "subotara": u Hrišćanskoj adventističkoj crkvi ne postoji pravilo da se večera Gospodnja mora održavati određenog dana. Najčešće se održava subotom zato što se tog dana crkva redovno okuplja, ali ima slučajeva da se održi i drugim danima. Setimo se da se prva večera Gospodnja, kada je Gospod Isus Hristos podelio hleb i čašu sa apostolima, odigrala, po tradiciji, u četvrtak uveče.

Sa ovom tematikom indirektno su vezani i odgovori na pitanja 80, 21, 35 i 41.

Aleksandar Stojković